Srbija uskoro dobija gigafabriku baterija za električne automobile: Gde sve u Evropi postoje takve fabrike i može li srpska da izdrži konkurenciju?

Podsećanja radi, kompanija sa sedištem u Slovačkoj Inobat, objavila je krajem septembra da će u Srbiji graditi takozvanu giga-fabriku za proizvodnju i reciklažu električnih baterija za automobile, nakon što je potpisan Memorandum o razumevanju između te kompanije, IFC (Međunarodne finansijske korporacije, koja je deo Svetske banke), grada Ćuprije i Ministarstva finansija.

U objavi Inobata navodi se da će država podržati gradnju fabrike sa 419 miliona evra podsticaja. Ne računajući Fijatovu fabriku u Kragujevcu koja je zajedničko preduzeće države i italijanske kompanije, to bi bila najveća subvencija za neku investiciju u našoj zemlji.

Reč je inače o fabrici sa godišnjom proizvodnjom baterija ukupnog kapaciteta do 32 gigavatsata. U prvoj fazi planirana je izgradnja postrojenja kapaciteta četiri gigavatsata do 2025. godine a prema pisanju Rojtersa svaka faza koštaće po 350 miliona evra.

Vrednost ulaganja je veća od 2,3 milijarde evra, a u fabrici bi trebalo da bude zaposleno više od 2.100 radnika.

Inobat je mlada kompanija, osnovana u septembru 2019. godine, ali je doživela meteorski uspon za kratko vreme. Još dok je bila startap u nju su uložili novac veliki fondovi poput IPM grupe iz Sjedinjenih Američkih Država.

Jedan od ranih investitora u Inobat je i britansko-australijska kompanija Rio Tinto koja je htela u Srbiji da otvori rudnik litijuma, ali je zbog pritiska javnosti Vlada Srbije morala da otkaže taj aranžman.

Iako struktura vlasništva Inobata nije javno dostupna, poznato je da je pored ranih investitora, jedan od najvećih akcionara od 1. septembra kineska kompanija Gotion hajtek.

Ovaj kineski proizvođač baterija je ušao u strateško partnerstvo sa Inobatom kako bi izgradili giga-fabriku u Evropi. Zanimljivo je da je ta firma ekskluzivni snabdevač baterijama Folksvagena, koji je vlasnik blizu 25 odsto Gotiona.

Inače, u ovom trenutku 95 odsto litijumskih baterija se proizvodi u Aziji, najviše u Kini, čije kompanije kontrolišu 56 odsto tržišta, na drugom mestu je Južna Koreja sa 26 odsto dok japanske kompanije imaju 10 odsto.

Evropski proizvođači nisu rangirani u prvih deset kompanija koje se bave tim biznisom ali, zbog toga što su baterije za električne automobile sve traženije, postoje ambiciozni planovi o izgradnji fabrika u većem broju zemalja u Evropi.

Među kompanijama koje već imaju svoja postrojenja za proizvodnju litijumskih baterija nalaze se švedski Nortvolt u gradu Skelefteo, Dojče akumotiv, podružnica Mercedes Benca, u Kamencu, dok matična kompanija proizvodi baterije za električna vozila u fabrici u nemačkom gradu Hedelfingenu i poljskom Javoru.

BMW pak ima svoje postrojenje u Lajpcigu, kineski CATL u Arnštatu a švajcarski Leklanše u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg.

U Evropi je u planu izgradnja kapaciteta od 1,2 teravatsati baterija i nove fabrike bi trebalo da niknu u Nemačkoj, Poljskoj, Španiji, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Mađarskoj.

Najveća fabrika baterija za električne automobile u Evropi trebalo je da bude ona koju je planirala američka kompanija Tesla kod Berlina sa kapacitetom baterija 105 gigavatsati. Međutim, Tesla je čini se odložila završetak punog kapaciteta te fabrike da bi gradila novo postrojenje u Nevadi za koju je od države dobila podsticaje od 1,3 milijardi dolara.

Ako nemački projekat Ilona Maska ne bude doveden do punog kapacitet, najveća fabrika baterija za električne automobile u Evropi biće ona koju gradi kineska kompanija CATL u Debrecinu u Mađarskoj kapaciteta 100 gigavatsati i vrednosti oko sedam milijardi evra. Od Mađarske će dobiti podsticaje, što poreske, što infrastrukturne u vrednosti od 800 miliona evra.

Ako se uzme u obzir da se najveći broj litijumskih baterija proizvodi u Aziji, gde je radna snaga jeftinija nego na Starom kontinentu, kao i da je u planu izgradnja velikog broja novih fabrika baterija za električne automobile u Evropi postavlja se pitanje koliko je investicija slovačke kompanije u Srbiju sigurna odnosno da li će fabrika u Ćupriji moći da izdrži oštru konkurenciju fabrika na teritoriji drugih država koje proizvode istu robu.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je veoma teško prognozirati šta će se desiti u ovom konkretnom slučaju.

– Jedino što pouzdano znamo u vezi ovog angažmana je da će Vlada odobriti ogromna sredstva slovačkom investitoru. Ta suma je svakako prevelika te je odluka da mu se isplate sredstva u tom iznosu ako otvori fabriku u Ćupriji pogrešna. Očito je da slovački investitor nije siguran da će njegov poslovni projekat usled konkurencije biti uspešan i održiv te je iz tog razloga tražio da i Vlada Srbije finansijski podrži njegov poduhvat – ističe Kovačević.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović navodi za Danas da bi u slučaju da Evropska unija nastavi da insistira da od 2035. godine u Evropi mogu da se proizvode samo električni automobili bilo dovoljno prostora za sve proizvođače baterija da opstanu na tržištu.

– Ipak, s obzirom da je reč o poslovnom poduhvatu na koji može da utiče konkurencija apsolutno je pogrešno i neprihvatljivo da u takvim uslovima finansijski rizik snosi bilo ko sem investitora. To znači da za ovakav projekat nikako nije trebalo odobriti državne subvencije već trošak posla a na taj način i finansijski rizik u slučaju neuspeha i eventualnog povlačenja iz njega treba da snosi isključivo investitor. Vlada Srbije nije trebalo da subvencioniše poslovni aranžman sa slovačkim investitorom. Jedina opcija u kojoj bi finansijski rizik trebalo podeliti je onaj u kojoj bi država Srbija dobila suvlasništvo nad projektom što konkretno nije slučaj – zaključuje naš sagovornik.