Gladan sitom ne veruje

Očigledno je da sindikalni lideri nisu baš oduševljeno prihvatili ideje političkih lidera koji su poslednjih mesec dana u više navrata najavljivali „socijalni konsenzus“ ili pakt, što mu dođe kao sinonim za ono što su prethodni zvali socijalnim dijalogom, ili sporazumom, samo još konkretnije.

– Za sada ne razgovaramo o tome. Niti smo pričali, niti je bilo kakvih predloga na tu temu. Kad znamo kako je bilo u prethodnom sporazumu, mi više ne želimo da ulazimo u te paktove ili kako god se to zvalo. Preko glave nam ih je. Svi ti silni dogovori da bi se na kraju sve svelo na to da nam oni kažu: Pa niste valjda mislili stvarno, kaže za Forum predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović.

A kako je to bilo s prethodnim sporazumom? Potpisan je aprila prošle godine. Nazvan tripartitnim sporazumom, u kom su, sem vlade, potpisnici bili i sindikati i poslodavci. Država je tada dala časnu reč i potpis premijera Mirka Cvetkovića i ministra rada Rasima Ljajića da će 17 stavki ovog sporazuma do kraja godine biti ispoštovano ukoliko predstavnici privrede i radnika ispune svojih 14, odnosno po sedam obaveza. Slično je bilo i pre tri godine u okviru antikriznih mera Cvetkovićeve vlade.

Suština takvog „mirovnog“ sporazuma bila je da se radnici obuzdaju, da ne izlaze na ulice i ne traže nemoguće kako bi se što bezbolnije prevazišla kriza. Država je trebalo da obezbedi pristojnu minimalnu cenu rada (za četiri godine rada SES-a minimalac je bio jedini oko čega su se tri strane dogovarale), da podigne neoporezivi deo zarade na 10.000 dinara (na čemu su silno insistirali poslodavci), da poveže staž…

Spisak obaveza države bio je podugačak, a poslodavcima i sindikatima nije trebalo puno vremena da shvate da od tog posla nema ništa. Unija poslodavaca Srbije se već početkom jeseni prošle godine oglasila nezadovoljna razvojem događaja i zapretila povlačenjem iz Sporazuma.

„Ukoliko Vlada Republike Srbije do 1. novembra ne bude podigla minimalni deo zarade na ugovorenih 10.000 dinara, Upravni odbor Unije će razmotriti odluku o napuštanju Socijalnog sporazuma jer ne želimo da budemo paravan za dalje urušavanje srpske privrede nedoslednoj i neefikasnoj izvršnoj vlasti“, rekli su tada u UPS.

Ne baš slavno iskustvo pajtanja s državom ostavilo je posledice, tako da ne čudi što sindikati i poslodavci ne reaguju oduševljeno na nove najave pakta (kako je to rekao Mlađan Dinkić) iliti konsenzusa koji je pominjao premijer Dačić, sa kojim u Socijalno-ekonomskom savetu sedi još petoro ministara, ali i ministar finansija i privrede.

Upravo je novi-stari ministar pre mesec dana iskoristio priliku u Valjevu da pomene pakt sa sindikatima.

– Sastaću se sa sindikatima prosvete i zdravstva, da razgovaramo o nivou zarada u tim sektorima. Nije mi ideja da rešavam samo goruće probleme, nikad ne radim na kratak rok. Hoću da napravim plan koji će kompletno da obuhvati sledeću godinu. Želim da napravimo socijalni pakt, da imamo jasan plan koliko mogu plate da rastu u javnim službama u narednim godinama, rekao je Dinkić i naglasio da će se razgovarati i o svim drugim specifičnim problemima. On kaže da je oduvek imao odlične odnose sa sindikatima i da je uveren da će tako biti i ubuduće.

Izgleda da sindikati ne žele da prejudiciraju stvari. Kako će biti – vreme će pokazati, a 250.000 do 300.000 izgubljenih radnih mesta u četiri nepune godine krize trebalo bi predstavnike radničke klase da drži na oprezu.

– Spremni smo da razgovaramo, da saslušamo predloge, da se dogovaramo. Premijer je odredio ljude iz vlade koji će biti u SES-u, ali za sada još ništa nije počelo. Još uvek ne znamo šta da očekujemo, ni kako će se pokazati vlada. Prava pitanja još nisu pokrenuta, kaže Orbović.

Za one koji još nisu uključeni u rad Socijalno-ekonomskog saveta, a godinama insistiraju na tome priča o socijalnom paktu je nevažna. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Forum da je priča o nekakvom socijalnom paktu potpuno nebitna kao i da postoje neke druge stvari koje najpre treba rešiti.

– I od onog prethodnog pakta nismo imali nikakve koristi ako se ja pitam. Nikakvog opipljivog efekta nije bilo – kaže Savićeva.

Taj događaj od prošle godine kada su se vlada i sindikati dogovorili o uzajamnom poštovanju, i obavezali da će se pridržavati nekih pravila, kao i da će ispuniti pojedine zahteve dok traje kriza za Ranku Savić je bio samo marketinški potez. Socijalni dijalog, ističe, treba da bude na mnogo višem nivou.

Ona kaže da bismo mi mogli da uradimo slično što i ostale zemlje u regionu, poput Slovenije, Hrvatske ili Crne Gore. „Pa u Hrvatskoj je u SES-u pet sindikata i šta im fali. Što nas je više, to je više pametnih ideja i to ćemo doći do boljih rešenja“, napominje Savićeva.

Predsednica ASNS i poslanica u ovom sazivu kaže da je o tome razgovarala sa novim predsedavajućim SES-a Ivicom Dačićem, koji je prvi pomenuo „socijalni konsenzus“, kao i da joj je on rekao „da je za takvu varijantu“.

Problem reprezentativnosti sindikati već godinama ističu kao ključnu kočnicu u saradnji sindikata međusobno, ali i sindikata sa poslodavačkim udruženjima. Savićeva kaže da je jedan od razloga i taj što Samostalni sindikat, kao i UGS „Nezavisnost“ uslovljavaju svaku vladu.

VLAISAVLJEVIĆ: Ne oseća se napredak

Potpredsednik UGS Nezavisnost Slavko Vlaisavljević kaže za Forum da njihov sindikat očekuje potpisivanje pakta, ali da on mora biti mnogo ozbiljniji od onog prethodnog.

– Onaj prošli pakt koji smo potpisali bio je samo forme radi, nije se poštovao. Očekujemo da novi pakt, ako ga bude, bude prihvatljiviji za sve zaposlene, kaže Vlaisavljević. On ističe da su spremni čak i na to „da budu žrtve“ neko vreme, samo ako se zna da će to pomoći da se popravi situacija.

– Nećemo da potpisujemo ništa samo da bismo potpisivali, već to mora da ima nekog smisla, napominje potpredsednik UGS Nezavisnost. Vlaisavljević kaže da još nije prošlo dovoljno vremena da bi sindikati imali zašto da optužuju i okrivljuju novu vlast jer se ništa nije uradilo. „Napredak se ne oseća, ali je još rano da optužujemo novu vlast. Pratićemo ih i videti šta se dešava sa zakonima“, napominje Vlaisavljević.

Štrajk opšteg nezadovoljstva

Na pitanje kako će, kao predstavnici radnika reagovati na nove odluke Vlade, i kako ispoljiti eventualno nezadovoljstvo, jer većih štrajkova odvajkada nema, Orbović kaže da bi jedini štrajk koji bi sada mogli da organizuju bio – štrajk opšteg nezadovoljstva. „Ne možemo da se žalimo na Vladu, jer još nisu učinili ništa. Čekamo da vidimo do kraja godine šta će biti i kako ćemo sarađivati“, napominje Orbović.