Glavni ekonomista Svetske banke: Globalna ekonomija je u krizi i za to su krivi Amerika, Kina i Evropa

Ovo je poruka koju je sa govornice na Kopaonik biznis forumu poslao Indermit Gil, viši potpredsednik Svetske banke i glavni ekonomista Grupe.

Gil koji je pred publikom na Kopaoniku, koja se kako je primetio, poprilično smanjila nakon što je guvernerka završila govor, rekao da voli Srbiju od 2009. godine kada je prvi put posetio, ali da to nije jedini razlog za naklonost.

„Ja sam Sik. Siki i Srbi imaju dosta sličnih osobina. One su nas dovele u nevolje u prošlosti, a verovatno će i u budućnsoti“, našalio se on.

Prema proceni Svetske banke, globalni rast ove godine iznosiće 1,7 odsto, što je treća najgora nerecesiona godina od 1990. godine. Kako je istakao Gil, ni 2024. neće biti puno bolja.

„Tri velike greške u politikama su uzrokovale ovako lošu situaciju u globalnoj ekonomiji. To su SAD koje su pogrešile dijagnozu inflacije, Kina koja je donela pogrešnu odluku kod nulte kovid politike i Evropa koja je pogrešno vodila energetsku politiku“, rekao je Gil napominjući da cenu plaćaju zemlje u razvoju i siromašne zemlje koje paćaju visoke cene zaduživanja.

„Zemlje u razvoju, osim izuzetaka, uglavnom su vodile solidnu politiku fiskalnu i monetarnu, ali platiće najveću cenu“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, FED i Ministarstvo finansija SAD su u početku tvrdile da je inflacija prolazna, ali dok su shvatile da nije tako, već je bilo kasno.

„FED se mnogo godina borio protiv deflacije i teško je brzo se prebaciti na borbu protiv inflacije“, rekao je Gil dodajući da je na pumpanje novca uticao i novac koji je u ekonomiju upumpavan novac od strane države u borbi protiv pandemije“, objasnio je Gil.

On je podsetio na period pod predsednikom FED-a Polom Volkerom kada je u borbi protiv inflacije podignuta kamatna stopa što je izazvalo seriju bankrostava među siromašnim zemljama i zemljama u razvoju.

„To se može desiti opet“, upozorio je Gil.

Drugi udarac za svetsku ekonomiju zadala je nulta kovid politika Kine.
„Kina je išla na nultu toleranciju na kovid i to je napravilo probleme i zato što Sinovak vakcina nije radila kako treba, a vlada to nije htela da prihvati i da uveze druge vakcine.

Kineska industrija je upala u probleme. Sada se to obnavlja, ali mnoge kompanije su u međuvremenu počele da prebacuju proizvodnju u zemlje kao što su Indija ili Vijatenam, a za to je potrebno vreme“, ocenio je indijski ekonomista.

Na kraju tu je pogrešna energetska politika Evropske unije koja se u zelenoj tranziciji oslanja na prirodni gas.

„Veliki deo smanjenja emisija gasova je posledica prelaska na prirodni gas, a ne na obnovljive izvore energije. To je varanje, jer se prelazi sa fosilnih na fosilno gorivo, a ne na obnvovljive izvore. To su radile SAD i EU“, istakao je on.

On je naveo primer nemačkih izvora energije.

„Čujemo da će Nemačka ubrzati tranziciju na zelene izvore i to će se verovatno i desiti. Vetar i solar čine 30 odsto električne energije sada, a najavljuju da će biti i 50 odsto. Ali, električna energija čini samo 20 odsto konačne potrošnje energije.

Kada uračunamo industriju, grejanje i saobraćaj vetar i solar učestvuju samo sa šest-sedam odsto“, rekao je Gil dodajući da Nemačka sada kupuje gas od Alžira i Katara, a azijske zemlje kao Kina i Indija kupuju od Rusije „što uzrokuje druge probleme“.

On je istakao i da posledice, rast cena goriva, đubriva i hrane plaća ceo svet.

Sa optimističke strane, inflacija pada u mnogim zemljama, a to znači možemo da očekujemo usporavanje rasta kamatnih stopa.

Gledajući ukupni rast zemalja u razvoju Kina je 2021. godine činila polovinu, pa je taj udeo prošle godine pao na trećinu, a ove godine se očekuje povratak na polovinu.

Međutim, zabrinjava to što će rastuće ekonomije bez Kine imati manji rast BDP-a u ovoj godini nego u prošloj za ceo procentni poen, a parametri poput dohotka po stanovniku, privatne investicije su još lošiji.

Najvažniji spoljni faktor za srpsku ekonomiju je dešavanje u Evropi. Loša vest je što je Evropa slaba tačka svetske ekonomije.

Za evrozonu se očekivala recesija ove godine, ali poslednji podaci ukazuju da će ona biti izbegnuta, ali nekog značajnijeg rasta neće biti.

On ukazuje da su i u SAD i rastućim ekonomijama bez Turske kamatne stope prešle iz negativne u pozitivnu zonu, ali u evrozoni to nije slučaj.

To što su kamatne stope i dalje negativne pokazuje da monetarna politika još ne daje rezultate i da će morati još da se steže.

„Evropi će biti teže nego Americi i Kini. Razlog za to je što kada FED podiže kamatnu stopu ne mora da brine za manje razvijene ekonomije. ECB mora da brine za manje razvijene članice, mora da brine o troškovima zaduživanjima u Nemačkoj i Grčkoj u isto vreme. Ako hoće da spusti inflaciju brzo, mora da gurne Evropu u recesiju“, ocenio je Gil.

Govoreći o Srbiji on je pohvalio održavanje stabilnosti u vreme krize, ali je i poručio da se sada mora obezbediti privredni rast, a to znači da mora da bude više otvorena za biznis nego ikada.

„Globalna ekonomija će ostati slaba, Evropa će ostati slaba tačka, a ovaj deo Evrope najslabiji u Evropi. Šta Srbija da radi? Treba da nauči lekcije iz prošlosti“, rekao je gil dodajući da je nekoliko stvari tokom 1980-ih izvuklo zemlje u razvoju iz dugova i niskog rasta.

Izdvojio je četiri faktora:
Makroekonomsku stabilnost koja je neophodan uslov, što znači balansirane budžete, niske dugove i finansijsku odgovornost.

Drugu stvar koju su te zemlje shvatile je da privatni sektor vodi ekonomiju, a ne vlada.
„Važne su privatne invewsticije, a to znači da se ne povećavaju poreske stope, već samo poreski obuhvat. Takođe, kod izbora javnih investicija prioritet imaju one koje podržavaju privatni sektor“, poručio je on.

Kada se to sve uradi, dolaze strane investicije i dolazi do rasta ponude. Kod tih zemalja prvo raste ponuda, pa tek onda tražnja, tako da proizvedenu robu moraju negde prodati i zbog toga je u ovom periodu došlo do ogromnog rasta međunarodne trgovine.

Četvrti faktor napretka zemalja u razvoju bila je bolja socijalna zaštita i bolja pomoć ugroženima.

Za Srbiju, Gil je savetovao da nauči lekcije iz prošlosti.

„Treba prepoznati da je za male ekonomije blizina EU dobra stvar, sztatus kandidata za EU još bolja, a puno pravno članstvo najbolja stvar“, rekao je on dodajući da je sada u vreme geopolitičkih tenzija veliki pritisak da se odabere strana,

On je istakao i da će za zemlje sa puno uglja, ali lošeg kvaliteta, biti teška energetska tranzicija.

„Srbija je lepa zemlja, ljudi su dinamični, otporni, cene slobodu, ali ekonomija često nije takva. Srbi će biti uspešni u svakom slučaju, jer mogu da odu u inostranstvo, ali to ne znači da će ekonomija biti“, zaključio je Gil.