Gligorov: Ekonomija zavisi od bezbednosti

Verovatno je da će rast biti manji od dva odsto, teško da će biti dva, a nikako veći, rekao je Gligorov u razgovoru sa novinarima iz Srbije, koji su posetili Institut za međunarodne ekonomske studije u Beču.

Prema njegovim rečima, to nije nemoguće, ali da bi stopa rasta dostigla dva procenta za celu godinu, morala bi u ovom poslednjem kvartalu da bude gotovo četiri, što je nerealno.

Čak je i rast dva odsto je značajno ispod onog nivoa sa početka godine, kad se očekivalo 3,5 odsto, ocenio je Gligorov.

On je podsetio da je Vlada čak najavljivala najmanje 3,5 odsto, što se tvrdilo sve do jula, kada se videlo da od toga nema ništa i da će biti dobro ako rast bude dva odsto.

Gligorov smatra da i za 2018. godinu optimistična prognoza rasta od 3,5 odsto, takođe izgleda dosta nerealno.

Ipak, kako je objasnio, ako je u ovoj godini bilo loše poslovanje, u idućoj nije nemoguće da rast bude brži.

Mi smo prognozirali negde oko 2,5 do 2,6 odsto. Ukoliko u jednoj godini radite rđavo, tačno je da onda imate mogućnost da sledeće godine, u procentima, rastete brže, što je otprilike i očekivanje Vlade Srbije, procenio je Gligorov.

Ali, s obzirom na to kako se posluje i šta se radi u Srbiji, teško je očekivati mnogo više od 2,5 do 2,6 odsto rasta, napomenuo je Gligorov, koji smatra da će i MMF morati da prilagođava svoja očekivanja „na dole“.

Prema njegovoj proceni, neizvesno je i kako će se na ekonomsku situaciju odraziti najavljeno povećhanje plata u 2018.godini, jer zavisi od toga da li će otići u domaću potrošnju.

Gligorov je istakao da je pristup evropskom tržištu od ogromnog značaja za privredu Srbije i podsetio da je, posle krize 2008. i 2009.godine, od 2010. izvoz iz Srbije u Uniju udvostručen.

Istovremeno, posle perioda rasta, smanjen je i deo izvoza u Rusiju, ukazao je Gligovor, koji smatra da je slobodna trgovina sa EU je najznačajniji element, koji je održao privrednu aktivnost u Srbiji proteklih sedam, osam godina.

To je ključno, sve ostalo je periferno, naglasio je Gligorov i ocenio da se SSP pokazao kao izuzetno koristan, uprkos svojevremenim kritikama, naročito onih koji su sad na vlasti u Srbiji.

Taj sporazum je omogućio značajno povećanje izvoza u EU i održao proizvodnju u Srbiji, pa i dohodak i standard u proteklih četiri do pet godina, istakao je Gligorov.

Srpska privreda je proteklu deceniju poslovala veoma loše, sa prosečom stopom rasta jedva iznad nule, podsetio je on i time ukazao na ekonomski značaj EU.

Tako da je ključno za Srbiju da zadrži taj otvoreni pristup tržištu EU, za srpsku priivredu je to od izuzetnog značaja, poručio je Gligorov.

S druge strane, on je podsetio da je ideja EU bila da otvaranjem tržišta ekonomski podrži i održi stabilnost u regionu.

Međutim, sada je ta strategija iscrpljena, pa je pitanje kako da se dalje utiče na stanje bezbednosti ovog regiona i integracije u EU, pošto to, prema ocenio Gligorova, u sadašnjem stanju bezbednosti nije moguće.

Ubuduće će ekonomija zavisiti od bezbednosti, a ne više bezbednost od ekonomije, smatra Gligorov.

Upitan o formiranju regionalne carinske unije, koja bi podrazumevala i Kosovo, Gligorov je odgovorio da bi to bilo komplikovano.

Ilustracije radi, on je pomenuo da bi, u tom slučaju, ili Srbija morala da se odrekne Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom ili da Rusija ukine carine i za ostale u okviru carinske unije.

Uz to su i izazovi konvertibilnosti valuta, uskladjivanja ekonomskih i monetarnih politika i fiskalnih paravila, napomenuo je Gligorov, ali je zaključio da ni to nije neostvarivo i da će doći jednog dana pristupanjem EU.