Gligorov: Povećanje plata, penzija, javnih ulaganja i kupovina oružja, pomoć izborima u Srbiji

„Popularne mere, kao što su povećanje plata, penzija, javnih ulaganja i kupovina oružja trebalo bi da pomognu izbore. Vlastima pomaže i ubrzanje inflacije jer će realni izdaci biti manji. Ukoliko bude potrebna stabilizacija posle izbora, kako bi se usporio rast cena, biće potrebno mnogo šta da se koriguje“, rekao je Gligorov.

Ocenio je da je projektovani privredni rast za 2022. od 4,5 odsto ambiciozan i da je dugoročna stopa privrednog rasta oko tri odsto.

„Mislim da je stopa od 4,5 odsto preambiciozno planirana. Javnom potrošnjom se kratkoročno obezbeđuje brži rast, ali to ne mora da menja brzinu dugoročnog rasta. Imajući u vidu demografiju i institucionalnu i sveopštu neizvesnost, verovatno je dugoročna stopa rasta negde oko tri odsto, pa će i proces približavanja Srbije razvijenijoj Evropi biti dug“, rekao je Gligorov.

Komentarišući zaključak Fiskalnog saveta da se u budžetu za 2021. ne vidi na šta je potrošeno 1,3 milijarde evra Gligorov je rekao „da se svako trudi da javnim sredstvima raspolaže diskreciono“.

„Da li je neka potrošnja predviđena i specifikovana, nije naročito važno, osim kao način da se prikriju korumpirani poslovi. Vlada, uostalom, odgovara Skupštini, gde nema opozicije ili načelima zdravih javnih finansija, a ne Fiskalnom savetu. Naravno, revizor, a možda i Fiskalni savet bi mogli da tuže vladu, ali to se neće dogoditi jer niti će Skupština, niti će sud to uzeti u obzir“, rekao je Gligorov.

Dodao je da se sve opravdava time što se kaže „ko ima nešto protiv toga da se gradi i da se otvaraju nova radna mesta i da narod bolje živi“.

Na pitanje da li će „šire“ planirani rashodi u budžetu za 2022. godinu od tri odsto ili 1,7 milijardi evra moći da se na leto smanje, a time i deficit, Gligorov je rekao da će posle izbora rashodi možda morati da se smanjuju, ali „ako Skupština bude ličila na ovu sadašnju, sve je moguće“.

Odgovarajući na pitanje da li je privredni rast od 7,5 odsto u ovoj godini spektakularan Gligorov je rekao da se privreda u Srbiji brže oporavlja jer manje zavisi od sektora koji su pogođeni epidemijom. Uz to su, kako je rekao, vlast i javnost bili spremni da prihvate veoma visoku smrtnost u vreme epidemije.

„Sa privrednog stanovišta bi bilo bolje da je umrlo manje ljudi uz niži rast. O obavezama vlasti prema zdravstvenoj i socijalnoj bezbednosti da ne govorimo“, rekao je Gligorov.

Prema njegovim rečima, nije zakonito ni da se iz budžetske rezerve novac koristi za sve i svašta, umesto za nepredviđene, vanredne situacije. Postoje i oni koji bi, kako je rekao, trebalo da se u takvim situacijama, pozovu na zakon, ali da od toga neće biti ništa ako se ne promeni odnos snaga u Skupštini.

Dodao je da se prioritetni projekti u Srbiji planiraju po principu „hleba i igara“. „Ulaganja u izgardnju fudbalskih stadiona, uz povremeno delenje 50 ili 200 evra građanima su načini da se nesmetano zarađuje na korupciji“, rekao je Gligorov.

Na pitanje da li su subvencionisane strane investicije (fabrike) rešenje za privredni razvoju Srbiji Gligorov je rekao da nisu rešenje, posebno ako se njima pokrivaju troškovi rada ili se garantuje zarada.

„A i jedno i drugo je karakteristično za srpske subvencije. Jer ako se iz posla ne mogu pokriti troškovi rada, to nije isplativ posao i obustaviće se kada isteknu subvencije. Uz to privatni posao nema smisla ako dobit nije naknada za rizik. Ukoliko se rizik pokriva subvencijama, to je poklon privatnom preduzetniku“, ocenio je Gligorov.

Može se, kako je rekao, o pobudi za sticanje profita „misliti šta se hoće, ali ako ga garantuje budžet to je korupcija“.

Kod takvog subvencionisanja politički rizik je, prema njegovim rečima, osnov dobiti, a ne poslovni, „usled čega i svo to
truljenje političkog sistema“.

Na pitanje zašto u Srbiji nema više privatnih investicija Gligorov je rekao „da ih nema zato što je predsednik države taj koji, po sopstvenim izjavama, gradi puteve, bolnice, fabrike, škole, naselja, kuće, stanove, praktično sve“.

„Rizici, pa i cena ulaženja u posao sa takvim partnerom su veliki jer privrednik ne može da se osloni na pravni
sistem i na dobre poslovne običaje. Stranim investitorima je lakše jer mogu da se oslone na pomoć svoje države i na politički uticaj“, rekao je Gligorov.

Dodao je da domaći preduzetnici, koji po prirodi stvari moraju da imaju najveći udeo u privatnim ulaganjima, nemaju taj vid osiguranja, a suočavaju se sa većim političkim rizikom ako „veliki investitor“ ode sa vlasti.

Uz to, kako je istakao, ne mali udeo ulaganja je iz poreskih rajeva, tako da nije sasvim jasno koliko se uopšte ulaže.

Na pitanje ima li napretka u vladavini prava, korporativizaciji javnih preduzeća, i kako ocenjuje odlaganje uvođenja platnih razreda u javni sektor do 2025. godine, Gligorov je rekao da je „relano očekivati dalje urušavanje pravnog sistema i dodatno povećanje diskrecionog odlučivanja i da je to priroda autokratskog sistema“.

Ocenjujući kretanje kursa dinara Gligorov je rekao da kod kod neformalnih fiksnih kurseva kao u Srbiji, kako vreme protiče, sve je skuplja njegova promena.

„Devalvacija od deset odsto za toliko povećava javni dug jer je, u ne maloj meri u stranom novcu ili je indeksiran u stranom novcu. Zbog toga je verovatno da će se ovaj kurs zadržati koliko je dugo moguće. Pored toga, inflacija ne ide na ruku korekciji kursa, jer bi se ubrzala. Pitanje je, međutim šta će se raditi ako se rast cena ne umiri“, rekao je Gligorov.

Na pitanje kako je video slom u funkcionisanju termoelektrane „Nikola Tesla“ Gligorov je rekao da se „na tom primeru vidi kakav je stvarni sistem zemlje“.

„Mimo toga je pitanje kvaliteta uglja. Ukoliko je on nizak, kao što izgleda, nije neočekivano da se, ako se prašina pomeša sa snegom, dobije blato. Zato je potrebno realno oceniti koliko se može dalje sa termoelektranama na ugalj. Pogotovo ukoliko se uračunaju troškovi po okolinu i zdravlje. Generalno pitanje je do kada se može uništavati priroda kao što se sada čini“, rekao je Gligorov.