Globalna ulaganja pala na nivo neviđen još od devedesetih

Samo u četvrtom kvartalu priliv je dostigao celih 1,2 milijarde, mada je dobar deo, 400 miliona evra stiglo od prodaje Komercijalne banke koja je zaključena početkom prošle godine.

I sa tih skoro tri milijarde investicije su u 2020. godini zabeležile pad od 20 odsto u odnosu na 2019.

S druge strane, taj pad je izuzetan rezultat s obzirom da su strane direktne investicije na globalnom nivou pale za celih 42 odsto.

Prema UNCTAD-ovom Monitoru investicionih trendova na globalniom nivou SDI su smanjene sa 1,5 bilion dolara u 2019. na 859 milijardi u prošloj godini.

Ovako nizak nivo globalnih investicionih tokova nije viđen od 1990-ih godina i za oko 30 odsto je manji nego u periodu nakon svetske finansijske krize 2008-2009. godine.

Najveći pad u prilivu investicija desio se u razvijenim zemljama, čak 69 odsto.

U SAD su SDI pale za 49 odsto, u Evropi za 71 odsto.

S druge strane, investicije u rastuće ekonomije su smanjene za svega 12 odsto i po prvi put su investicije u manje razvijeni deo sveta dostigle 72 odsto globalnih SDI.

Najviše investicija u svetu stiglo je u Kinu – 163 milijarde dolara, naspram 134 milijarde u SAD, i ova zemlja je čak zabeležila rast SDI od četiri odsto u 2020.

UNCTAD je pesimističan što se tiče investicija i u ovoj godini i zbog neizvesnosti u vezi pandemije procenjuje dalji pad od pet do 10 odsto.

Jedan od razloga je i što će manje razvijene zemlje zbog velikog zaduživanja za borbu protiv korone imati manje sredstava za privlačenje investitora.

Srbija se poslednjih godina nametnula kao ozbiljna destinacija za strane direktne investicije na regionalnom nivou.

Prema reklamiranju Razvojne agencije Srbije od 2007. godine u našu zemlju je stigla 31 milijarda evra.

Nakon rekordnih 3,6 milijardi u 2019. u prošloj su investicije stigle do 2,9 milijardi.

Ceo region stoji prilično dobro s obzirom da je pad SDI u Jugoistočnu Evropu iznosio 28 odsto, dva i po puta manji pad nego na nivou Evrope.

Ostaje pitanje da li će se taj trend nastaviti.

Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da za sada držimo tempo, ali i da vlada velika neizvesnost.

„Kod nas su investicije pale daleko manje nego u svetu i to je posledica toga što su mnoge od njih bile već ranije ugovorene ili započete. Politika subvencija je dala efekte za privlačenje onih investitora kojima to znači. S druge strane, u ovom regionu mi smo već dugo lideri u privlačenju investicija i izgleda da postoji ta privlačnost velikog regionalnog igrača, u odnosu na Makedoniju ili Albaniju. Pored Rumunije koja već godinama beleži visok rast, mi postajemo regionalni industrijski centar“, ocenjuje Filipović.

Milojko Arsić, takođe profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenjuje da je naš region među najmanje razvijenim delovima Evrope, a prosečne plate su niže nego u Kini.

„Može se očekivati da će multinacionalne kompanije premestiti proizvodnju namenjenu evropskom tržištu u ovaj region. Takođe, možemo da iskoristimo i investicionu aktivnost Kine. Postali smo dobra investiciona destinacija i to se ne može objasniti samo subvencijama. Jedan od razloga je što mi imamo dva poslovna okruženja u Srbiji. Jedno važi za domaće preduzetnike, a drugo za strane investitore i privilegovane kompanije. Oni su zaštićeni od birokratije i prepreka kakve imaju domaći privrednici“, kaže Arsić.