Globalni indeks radnih prava: „Pošta Srbije“ i „Jura“ krše prava radnika

U izveštaju Globalnog indeksa navodi se da su kompanije „koje su prekršile prava radnika, povezane sa kršenjem radničkih prava ili nisu uspele da iskoriste svoje mehanizme za rešavanje kršenja radničkih prava“, saopšteno je na portaluUjedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“ – UGS Nezavisnost, prenosi Nova ekonomija.

Takođe se podseća da „kompanije imaju obavezu da poštuju međunarodno priznata ljudska prava, uključujući kolektivna radna prava, i da izbegavaju radnje koje podrivaju, narušavaju i uskraćuju prava radnika“.

Međunarodna konfederacija sindikata u izveštaju o Globalnom indeksu radnih prava u 2023. godini, objavila je listu deset najgorih zemalja za zaposlene.

To su: Bangladeš, Belorusija, Ekvador, Egipat, Esvatini, Gvatemala, Mjanmar, Tunis, Filipini i Turska.

Među državama u kojima se „evidentno krše prava zaposlenih“ je i Srbija, navodi se u saopštenju Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“ – UGS Nezavisnost.

Globalnu krizu troškova života prati učestalo kršenje prava radnih ljudi u svim regionima sveta, pokazuje najnovije, deseto po redu izdanje Globalnog indeksa prava Međunarodne konfederacije sindikata (MKS).

Indeks za 2023. koji sadrži sveobuhvatan pregled prava radnika u 149 rangiranih zemalja pokazuje da su kršenja radničkih prava dostigle rekordne razmere.

Posebno su evidentirane sledeće zloupotrebe poslodavaca ili vlasti:

U devet od 10 država prekršeno je pravo na štrajk a radnici u zemljama kao što su Kanada, Togo, Iran, Kambodža i Španija suočili su se sa krivičnim gonjenjem ili otpuštanjem nakon odluke da štrajkuju.

U 77 odsto zemalja radnicima je onemogućeno pravo na osnivanje ili učlanjenje u sindikat.

Pravo na slobodno udruživanje uskraćuje se migrantima i domaćim radnicima, zaposlenima na određeno vreme, onima u neformalnoj ekonomiji, radnicima na digitalnim platformama i u posebnim ekonomskim zonama. Među zemljama u kojima su radnicima uskraćivali sindikalno organizovanje ističu se Burundi, Haiti, Indija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati…

Sindikalci su ubijeni u osam zemalja a uskraćivanje prava na slobodu govora i okupljanja evidentirano je u 42 odsto zemalja, što je često rezultiralo protestima radnika koji su zbog toga trpeli brutalno policijsko nasilje.

U Francuskoj su, primera radi, zakoniti protesti dočekani žestokim fizičkim napadima policije, neselektivnim hapšenjima i suzavcem, dok je u Iranu policija hapsila i tukla nastavnike zbog učešća u prvomajskim demonstracijama.

Ostali oblici kršenja prava zaposlenih:

Osam od 10 zemalja prekršilo je pravo na kolektivno pregovaranje. Kao države koje su značajno smanjile prava na kolektivno pregovaranje navedene su Holandija, Severna Makedonija, Zimbabve, Honduras, Indonezija, Crna Gora i Srbija.

U 73 odsto država ometana je ili čak zabranjivana registracija sindikata, a posebno se ističu Belorusija, Mjanmar, Hong Kong, Centralnoafrička Republika i Gvatemala.

Radnici su hapšeni i pritvarani u 69 zemalja, a posebno su na meti bili istaknuti sindikalni lideri u Mjanmaru, Hong Kongu, Dominikanskoj Republici, Indiji i Turskoj.

U 65 odsto zemalja radni ljudi nisu imali ili su imali ograničen pristup pravdi, dok su sindikalne vođe i zagovornici radničkih prava u Zimbabveu, Kini i Kazahstanu procesuirani su po izmišljenim optužbama i u sudskim postupcima u kojima nije poštovana propisana procedura.

Metodologija ocenjivanja indeksa radnih prava zasnovana je na standardima osnovnih radnih prava, zasnovanim na međunarodnom pravu o ljudskim pravima, a posebno na konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR) br. 87 i 98, kao i na pravnoj praksi razvijenoj mehanizmima MOR-a.