GMO (ne)će proći

– Na sastanku su se dve strane složile oko svih pitanja koja su bila tema protesta i zaključili da je reč o nesporazumu, koji je na sastanku u potpunosti razrešen. Obe strane konstatovale su da MK grupe ne uvozi, niti gaji genetski modifikovane organizme i da u potpunosti posluje u skladu sa važećom regulativom u Srbiji – navode u MK grupi i dodaju da ta kompanija ima ugovor sa američkom kompanijom Monsanto, koja se, inače, često pominje kao izvoznik i lobista GMO, ali tvrde da se poslovni aranžman odnosi samo na o distribuciju semena hibrida kukuruza za merkantilnu proizvodnju. To je vrsta semena kakvu godinama proizvode i prodaju i domaći instituti, kažu u MK grupi.

Vladan Glišić, član starešinstva Dveri, kaže za Danas da su predstavnici MK grupe u razgovoru naglasili da iz ekonomskih razloga smatraju da Srbija ne treba ni da uvozi ni da gaji genetski modifikovanu hranu.

– Mi smo postavili pitanje Miodragu Kostiću da li je lobista GMO hrane na osnovu pisanja medija u Srbiji. S obzirom da smo dobili odgovor da MK grupa nije za to, mi više nemamo razloga da se bavimo tim pitanjem. Naravno, Dveri nisu država, pa ne mogu da se bave ispitivanjem da li su neke tvrdnje tačne ili ne, to jednostavno nije naš posao. Stoga smo primili na znanje ono što nam je rečeno. Dveri su izložile svoje razloge za kampanju protiv GMO u Srbiji, dok su predstavnici MK grupe istakli da je njihov stav da je u ekonomskom interesu Srbije da ostane zemlja bez GMO i da svoju poljoprivrednu proizvodnju bazira na organskim proizvodima jer će cena te hrane u budućnosti rasti, što će predstavljati komparativnu prednost. U pogledu štetnosti GMO za ishranu i ekosisteme, predstavnici MK grupe se nisu saglasili sa nama da upotrebu GMO treba zabraniti. Međutim, za nas je bitan njihov stav da nisu za distribuciju i proizvodnju takve hrane u Srbiji – naglašava Glišić.

On je dodao da prema saznanjima Dveri, iako je zakonom zabranjena distribucija i proizvodnja GMO u Srbiji, ipak se može naći u određenim količinama na „crnom tržištu“ zbog čega bi trebalo pooštriti kontrolu. Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije, ističe za Danas da je u svojstvu poslanika u Skupštini Srbije organizovao javno saslušanje Odbora za zaštitu životne sredine o GMO, na kome su se mogli čuti brojni argumenti o štetnosti takvih proizvoda.

– Tom prilikom je, između ostalog, konstatovano da je u Srbiji od 1.000 do 5. 000 hektara pod zasadom GMO semena. To je moguće upravo zato što postojeća zakonska rešenja nisu dovoljna, već je potrebno doneti niz podzakonskih akata koja bi jasno precizirala šta je štetno, a šta ne, šta može da se gaji u Srbiji, a šta spada u domen GMO. Takođe, potrebna je bolja kontrola države, ali i da nadležni organi utvrde ko su ti u poljoprivrednoj proizvodnji koji krše zakonske odredbe – naglašava Karić. On dodaje da su tvrdnje da Evropska unija insistira na slobodnom uvozu GMO proizvoda „desničarska propaganda“ i da se Zeleni Srbije protive bilo kakvoj zakonskoj izmeni koja bi omogućila uvoz GMO semena i hrane.

Inače, američka kompanija Monsanto svetski je lider u proizvodnji i distribuciji GMO semena sa učešćem od 70 do 100 odsto kod nekih kultura. Ta kompanija je meta mnogih ekoloških kampanji širom sveta naročito zbog semena soje i hormona rasta za govedinu. U medijima se mogu pronaći informacije da su neka istraživanja obavljena u Velikoj Britaniji navodno dokazala da proizvodi te kompanije izazivaju razne bolesti kod ljudi. Takođe, tvrdi se da kada se jednom zaseje GMO seme koje proizvodi Monsanto na tom zemljištu ništa drugo više ne može da raste. Monsanto se u prošlosti bavio i proizvodnjom hemijskog oružja ali mu je sada osnovna delatnost biotehnologija. Krajem 2007. godine Francuska je zabranila Monsantu da proizvodi genetski modifikovan kukuruz.

Protivnike GMO hrane je posebno uznemirio oglas koji je Monsanto objavio u Srbiji i u kome traži agronome sa iskustvom sa zahtevom da zaposleni „ostvari i razvije kontakte sa ključnim ljudima (akademici, zvaničnici, predstavnici regulatornih tela) da bi im preneo znanje i olakšao da prihvate ili dozvole Monsanto proizvode i tehnologije“. Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Srbije Rasim Ljajić je nedavno izjavio da će proizvodnja GMO hrane i dalje ostati zabranjena u Srbiji, ali da će zbog uslova za pridruživanje Evropskoj uniji biti ukinuta uredba kojom nije bio dozvoljen uvoz takvih namirnica. On je istakao da se od Srbije ne traži da omogući proizvodnju, kao i da postoje zemlje koje su ukinule odredbu o prometu, ali su postavile ograničenja na granicama koje praktično znače da je onemogućen promet GMO proizvodima. Za razliku od protivnika genetski modifikovane hrane, oni koji se zalažu za njenu slobodnu distribuciju i proizvodnju kao argumente da je korisna navode da njena upotreba može da pomogne u borbi za iskorenjivanja gladi u svetu i da pospešuje poljoprivrednu proizvodnju nakon katastrofalnih suša koje su pogodile mnoge zemlje ovoga leta.

GMO slobodne zone

– U velikom broju zemalja Evropske unije nije dozvoljena ni proizvodnja, ali ni uvoz GMO hrane. U slučaju da se u Srbiji pokrene bilo kakva procedura za legalizaciju GMO, mi ćemo u parlamentu Srbije istupiti protiv toga, a zatražićemo i podršku naših partnera iz redova najveće opozicione stranke, Demokratske stranke. Nekoliko kolega iz redova DS javno istupa protiv GMO hrane. Ipak, ne verujem da će se se iko u vlasti usuditi da se odluči na takav potez jer je 80 odsto građana protiv GMO – navodi Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije. On je istakao da će ta stranka pokrenuti inicijativu da lokalne samouprave u Srbiji proglase GMO slobodne zone, što je u potpunosti prihvaćeno u Evropskoj uniji, a što bi istovremeno zaštitilo zdravlje ljudi i životnu sredinu.