Goati: Vlada stranim investitorima za subvencije dala 860 miliona evra

Neke odluke Komisije su sporne, ili su izostale, a iznosi nekih subvencij su prevazišli ustanovljeni nivo, ukazao je Goati na predstavljanju izveštaja „Subvencije investitorima – svrsishodna državna pomoć ili politička promocija“.

Goati je istakao da se, po svoj prilici, ne može isključiti mogućnost da je u nekim slučajevima jedan deo te ogromne sume koju su dali građani Srbije trošen „po arbitražnim kriterijumima – teritorijalnim, liиnim, partijskim“, jer su subvencije uslovljavane investicijama u neko područje.

Prema njegovoj oceni, Komisija za kontrolu državne pomoći imala je „ležeran stav“ u odobravanju dodele sredstava i nije imala u vidu da je to skoro milijarda evra.

To je potpuno u neskladu sa zvaničnom državnom politikom da treba raditi, štedeti na svakom koraku i brinuti, ne o svakoj milijardi evra, nego o svakom dinaru, konstatovao je Goati.

Predstavnik Transparentnosti Srbija Zlatko Minić ukazao je da je država do 2015. godine novac ulagala u državna preduzeća, za njihovo izvlačenje iz krize, a da je od tada počela da pomaže stranim investitorima.

U istraživanju Transparentnosti Srbija o subvencijama bilo je obuhvaćeno 27 investitora, kojima je pomoć dodeljena ili najavljena, ali je na kraju ostao 21, sa ukupnim subvencijama od 181 milion evra.

Prema njegovim rečima, sistem subvencija je u mnogim segmentima unapreрen u odnosu na 2015. godinu, ali neka pitanja i dalje nisu rešena. Problematičan je, naglasio je Minić, način na koji Komisija utvrđuje iznos
subvencije, a najveći problem je nastao u februaru, kada je doneta uredba Vlade koja daje pravo da se podzakonskim aktima izbegne da pojedine slučajeve razmatra ta komisija, čak i one za koje je bio konkurs.

Ministarstvo privrede i Razvojna agencija Srbije određuju kome će se subvencije dodeliti, a da vi to nigde ne možete pročitati. U istraživanju smo našli neke slučajeve gde je zakon prekršen i pomoć data van odluke, kao i na neke sporne odluke Komisije, rekao je on.

Minić je kao drastične primere kršenja zakona naveo slučaj kada je Ministarstvo privrede u novembru potpisalo ugovor sa kineskom kompanijom Meita, i pozvalo se na rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći „iz budućnosti“, bez datuma, a ono je izdato tri meseca kasnije.

Kao loš primer on je naveo i subvenciju kompaniji Geoks za fabriku u Vranju, jer nije nađen nijedan dokaz da je Komisija razmatrala ili donela rešenje o državnoj pomoći, a utvrđeno je da se tih 11,25 miliona evra ni na koji način ne uklapa u dozvoljene limite.

Minić je istakao i da u istraživanju nije nađen nijedan slučaj da je investitor bilo gde nešto pogrešio ili da nije ispunio svoje obaveze.