Godina koju su pojeli izbori: Novim budžetom odložen završetak autobuske stanice, Bulevara patrijarha Pavla, kanalizacije…

Iako je predlog budžeta tek nedavno predstavljen, zakon je usvojen po hitnom postupku, što su predstavnici vlasti objasnili time da posle 1. jula više nije moglo da se ide na novo privremeno finansiranje, zbog čega je baš danas budžet morao biti donet.

Budžet svakako nije mogao biti donet ranije, jer je Grad Beograd od oktobra prošle godine imao privremeni organ vlasti.

To znači da je zbog decembarskih, pa potom junskih beogradskih izbora i odugovlačenja sa formiranjem gradske vlasti Grad Beograd izgubio tri četvrtine godine za realizaciju određenih projekata.

S obzrirom da je ovaj budžet usvojen na brzinu i da je već za septembar najavljen rebalans, postoji opravdana bojazan da će ovaj problem biti razvučen i na celih godinu dana.

Ovakav razvoj situacije je u najmanju ruku čudan, ako uzmemo u obzir da će Beograd za samo tri godine biti domaćin specijalne izložbe EXPO 2027, koju prati veliki broj najavljenih projekata.

Da bi se ovakav projekat realizovao do 2027. godine reklo bi se da je ključni faktor brzina, pa ostaje nejasno kako je dozvoljeno da glavni grad devet meseci bude bez vlasti i budžeta.

Nakon što je nedavno skuština grada konstituisana i izabran gradonačelnik i gradsko veće, stvorili su se uslovi da se budžet donese.

To je objasnio i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević.

„Mi smo dugo imali privremeno finansiranje i privremeni organ od oktrobra prošle godine. Kada idete na privremeno finansiranje ne možete otvarati nove pozicije i zbog te zakonske prepreke nismo mogli da isfinansiramo sve one projekte Grada Beograda koji su planirani“, naveo je on.

Nikodijević je naglasio da čim su izglasani gradonačelnik i gradsko veće, u istom danu predložen je i budžet.

„Budžet koji treba da nam pomogne da do septembra platimo nastale obaveze koje zbog zakonskih nemogućnosti nismo mogli da isplatimo od 1. januara“, kazao je on.

Prema njegovoj najavi, u septembru će biti donet rebalans budžeta, koji će, kako je rekao, biti drugačije koncipiran od ovog.

„Posle 1. jula nismo mogli da idemo na novo privremeno finansiranje, morali smo da donesemo budžet“, istakao je Nikodijević.

Gradska sekretarka za finansije Beograda Katarina Čubrić izjavila je da je u budžetu Grada Beograda za ovu godinu „uključeno sve što je započeto u prethodnih šest meseci, kao i projekcije rashoda do kraja godine“.

Čubrić je rekla da su budžetom predviđena sredstva za redovan rad, funkcionisanje grada i gradskih organizacionih jedinica, te da je uključena najavljena pomoć za decu od po 20.000 dinara.

Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) radilo je rebalans programa zato što je „dobilo dodatnih milijardu i osamsto (miliona) tekućih subvencija iz budžeta grada Beograda za tekuće poslovanje, tako da iznos subvencije za 2024. godinu za to preduzeće iznosi tri milijarde“, rekla je ona, a prenela agencija Beta.

Ukupna sredstva budžeta utvrđena su u iznosu od preko 173 milijarde dinara, od čega se blizu 166 milijardi odnosi na prihode i primanja budžeta grada, a nešto manje od osam milijardi dinara su preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina koja su sada raspoređena.

Ukupni rashodi i izdaci budžeta za ovu godinu planirani su u iznosu od nešto više od 173 milijarde dinara, od čega oko 135 milijardi čine samo rashodi.

Kako je agencija Beta prenela, predlogom budžeta predviđena su sredstva za kapitalne projekte, koji će se realizovati ove i naredne dve godine.

Sredstva su, između ostalog, izdvojena za radove na Bulevaru patrijarha Pavla, podvožnjak koji spaja bulevare Crvene armije i Umetnosti, Linijski park, regionalni vodovod Makiš – Mladenovac, a deo sredstava i za metro. Pored toga i za obnovu Trga Nikole Pašića ove godine biće izdvojeno 630 miliona dinara, a za novi muzej Grada Beograda u Resavskoj ulici 76,9 miliona dinara.

U predlogu budžeta se navodi da je za autobusku stanicu u Bloku 42 izdvojeno 222 miliona dinara, a za rekostrukciju ulica u užem jezgru Zemuna planirano je 200 miliona dinara.

Skoro sedam milijardi dinara biće uloženo za mere socijalne zaštite, dok su za obrazovanje predviđeni izdaci od 37,5 milijardi dinara.

Za sport, rekreaciju, kulturu i vere planirano je izdvajanje više od osam milijardi dinara, a za zaštitu životne sredine 4,7 milijardi.

Pored toga, predviđeno je i izdvajanje 321 miliona dinara 2026. godine za nabavku i ugradnju jarbola sa zastavama. Takođe, iste godine predviđeno je i izdvajanje 420 miliona dinara za izgradnju gondole.

Takođe, u ovoj i naredne dve godine predviđeno je izdvajanje 10,2 milijarde dinara za Linijski park u Beogradu.

Na prvi pogled deluje da će se iz budžeta finansirati brojni kapitalni projekti, ali prema rečima generalnog sekretara Stranke slobode i pravde (SSP) Peđe Mitrovića ocenjuje da nije sve baš tako, ukoliko se budžet pogleda malo detaljnije.

„Ukoliko pogledate po spisku kapitalnih infrastrukturnih projekata videćete da su, po običaju Srpske napredne stranke, desetine projekata pomereni za naredne godine, odnosno desetine projekata neće biti nikada izgrađene“, kazao je on, prenela agencija Beta.

Mitrović je podsetio da nama socijalnih stanova, odnosno da je izdvojeno 900 miliona dinara manje za njih u ovoj godini, a milijardu dinara manje u 2025. godini.

„Završetak Bulevara Patrijarha Pavla, koji je toliko najavljivan tokom izborne kampanje, planiran je tek za 2026. godinu. Pristupna saobraćajnica za Prokop u ovoj godini nula dinara, autobuska stanica prebačena za 2026, Batajnički bulevar u ovom budžetu nula dinara, saobraćajnica u industrijskoj zoni Zemuna nula dinara, pristupna saobraćajnica za deponiju Vinča nula dinara. U ovom budžetu nema novca ni za izgradnju ustanova kulture“, ukazao je on.

Mitrović je podsetio i da nema infrastrukturnih projekata u prigradskim naseljima, odnosno da planirani izdatak za kanalizaciju za Jajince umesto 324 miliona dinara, iznosi 29 miliona dinara u ovoj godini, a da je ulaganje u vodovod u Ritopeku prebačeno za 2026. godinu.

Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu za Danas kaže da budžet koji su danas usvojili odbornici u Beogradu nije razvojni budžet.

„Niti je razvojni budžet niti će pogurati Beograd ekonomski, već je budžet kojim se namiruje partijska vojska i naduvavaju tekući troškovi“, ukazuje on.

Jovanović dodaje i problem sa povećanim rashodima.

„Iako su prihodi u budžetu manji u odnosu na prethodnu godinu, tekući rashodi su povećani za devet milijardi dinara, sa 126 na 135 milijardi. Rashodi za zaposlene su povećani za četiri milijarde dinara, a čak su i troškovi za putovanja uvećani za 124 miliona dinara“, naglašava on.

Jovanović predviđa i još veća zaduženja.

„Posledica ovakve politike biće to da će se Grad zadužiti za duplo više sredstava nego u prethodnoj godini, a svi kapitalni izdaci biće smanjeni ili ukinuti“, ukazuje naš sagovornik.

To znači, kako objašnjava, da nema širenja saobraćajne, vodovodne i kanalizacione mreže u 2024. godini.

Zbog brzine kojom je donesen ovaj budžet, odbornicima je ostavljeno malo vremena da se pripreme za raspravu.

Ipak, opozicioni odbornici izneli su danas niz kritika na pojedine stavke iz budžeta, dok su odbornici vladajuće koalicije budžet branili.

Kao najveći problemi, naglašena su prevelika ulaganja u projekte koji nisu prekopotrebni, dok se time sredstva usrkaćaju tamo gde su potrebna.

Odbornica iz redova Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić iznela je zamerku na to što veliki deo glavnog grada još uvek nema kanalizaciju i da u budžetu za to nema dovoljno novca, ali da ima za uvećenje putnih troškov za 124 miliona dinara.

Ona je ukazala da se neke stvari nepotrebno i preskupo finansiraju.

„Za jarbol je predviđen 321 milion dinara ili 6.000 plata, od kojih više od 25 porodica više od 10 godina može da živi. Samo od novca kojim ćemo platiti jedan jarbol“, naglasila je ona.

Rokvić je podsetila i na novac izdvojen za dve pijace.

„Za rekonstrukciju dve pijace Kalinić i Obrenovac biće izdvojeno 3.664.000.000 dinara, toliko će Beograđani platiti dve pijace“, navela je ona.

Odbornica je otpužila gradske čelnike i da su namestili tender za autobuse „da bi samo turski ponuđač BMC mogao da izađe na njega“.

„Sada će građani jedan autobus plaćati 577 hiljada evra, a samo tri godine ranije taj isti autobus plaćali smo 410 hiljada evra“, poručila je Rokvić.

Ona je pitala i da li će jedna od firmi Zvonka Veselinovića nabavljati gas za te autobuse.

Odbornica grupe Zeleno-levi front Natalija Simović takođe je kritikovala budžet.

„Jedan budžet praznih obećanja koji se donosi u velikoj žurbi. Nije sporno da budžeti treba da se donesu, već ko ih donosi, a ne donose ih oni koje su građani birali“, poručila je ona misleći na skuštine 17 beogradskih opština koje još nisu konstituisane.

Ona je pitala i šta je sa socijalnim stanovima.

„Imamo jednokratne pomoći ponovo, dok najugroženije porodice nemaju krov nad glavnom, jer se socijalni stanovi presipaju iz budžeta u budžet, ali se ne grade“, kazala je Simović.

Ona je poručila da je ovo budžet „dalje betonizacije grada i instant izgradnje za brzo sticanje novca, bez planskog pristupa“.

Simović je podsetila da su ponovo „vaskrsli“ projekti poput gondole, linijskog parka, jarbola… a da nema izdvojenih sredstava za kanalizacije.

„Nema ni dinara za metro u ovom budžetu, ali zato imamo dve milijarde dinara za pametni sistem za javni prevoz koji ćemo ugraditi u autobuse, koji se svako-malo zapale i otpadaju im točkovi“, naglasila je odbornica.

Ovo je, prema njenim rečima, budžet usmeren na rešenja koja treba da naprave dimnu zavesu, odnosno da prikriju dalje urušavanje institucija.

Odbornik DS u Skupštini grada Saša Mihajlović naveo je da su smanjena sredstva za mnoge bitne sfere.

„Razvojni deo budžeta smanjen je za 16 miljardi dinara, 3,2 milijarde manje je za zaštitu životne sredine, 1,5 miljardi manje za obrazovanje i 1,3 miljarde manje za kulturu“, ukazao je on.

Mihajlović je poručio da je budžet neefikasan.

„Prihodi su u budžetu manji nego rashodi i zato se stalno pozajmljuje iz republičkog budžeta. Zato imamo više od 10 miljardi predviđeno za otplatu dugova i kamata“, kazao je on.