Godina krize i pandemije, odlična za srpske firme

To je rezime publikacije „Godišnji bilten finansijskih izveštaja za 2020. godinu”, koji je u Agenciji za privredne registre predstavila Ružica Stamenković, registrator Registra finansijskih izveštaja a na osnovu zbirnih podataka za 154.208 pravnih lica i 112.703 preduzetnika.

Neto dobitak privrednih društava u prošloj godini iznosi 711,7 milijardi dinara i uvećan je za 10,7 odsto u odnosu na godinu pre, dok je neto gubitak 278,2 milijarde i manji je za dva procenta nego 2019. Pri tom, dve trećine privrednika poslovalo je pozitivno dok samo jedna trećina beleži gubitak.

– Profitabilno poslovanje privrede u potpunosti je ostvareno kroz poslovne aktivnosti, a realizovan pozitivan poslovni rezultat od 640,6 milijardi dinara veći je za 10,5 odsto. Taj rezultat ostvaren je uz obim poslovnih aktivnosti koji je tek blago uvećan, pri čemu su poslovni prihodi (11.700,9 milijardi dinara) porasli za 0,7 odsto, a poslovni rashodi svega 0,1 odsto – navodi se u publikaciji i dodaje da je i finansijski gubitak od 34,3 milijarde smanjen za 14,3 u odnosu na 2019. i to pretežno usled manjih rashoda kamata.

Navodi se da je spoljno trgovinska razmena je nešto smanjena, ali da je porastao broj zaposlenih za 43.592 radnika koji je praćen rastom profitabilnosti. Većina sektora, i pored pojačane neizvesnosti beleži pozitivno poslovanje a najbolji rezultat zabeležen je u trgovini – 134,9 milijardi dinara, što je rast od 81,4 uz 4.502 zaposlena više nego lane.

Teret krize najteže su podneli sektor saobraćaja i skladištenja i sektor usluga smeštaja i ishrane u kojima je iskazan gubitak od 11.540 miliona dinara odnosno 9.183 miliona dinara.

Kada je reč o finansijskom sektoru, očuvana je stabilnost a 25 banaka iskazalo je ukupan dobitak od 40 milijardi dinara, što je za 37,4 odsto manje u poređenju sa prethodnom godinom. U bankama je bilo zaposleno 21.750 radnika što je za oko 1.000 manje nego 2019.

I javna preduzeća su bila uspešnija, njih 545 ostvarilo je ukupnu neto dobit od 29,6 milijardi dinara (gubitak prethodne godine bio je 3,6 milijardi dinara). Broj zaposlenih u tim preduzećima je smanjen za 1.194, na sadašnjih 114.451 radnika.

Ekonomisti se slažu u oceni da je neočekivano dobrim rezulatima doprinelo i to što je država omogućila odlaganje nekih obaveza, od kreditnih do poreza i doprinosa kao i da je smanjila pritisak na firme isplaćivanjem minimalnih zarada za zaposlene.

– Nije mali broj preduzeća koja su i bolje radila nego pre pandemije.  Jedna od srećnih okolnosti je bila dobra godina u poljoprivredi, na to pandemija nije uticala. Takođe, sva strana preduzeća uglavnom su radila a ne treba zanemariti to što se Srbija izdvaja po izdašnosti tri paketa državne pomoći, tu smo u evropskom vrhu, malo je i bogatijih zemalja koje su toliko izdvojile. Naravno, da je izostala ta pomoć, nezaposlenost bi bila daleko veća. To jeste s jedne strane dobro, ali ima svoju cenu – zaduženost i firslakalni deficit koji je neočekivano i značajno uvećan, više nego dva puta ovim rebalansom. To je pokazalo da su veliki novac “upumpali”, do kraja godine će još dodati kako bi postigli veći rast BDP-a, očuvanje zaposlenosti i rast proizvodnje – kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u beogradu.

On ističe i da je ova godina nepredvidiva, ne zna se kako će se epidemija razvijati pa je sve i dalje neizvesno. Neka od preduzeća platiće cenu, ima mnogo onih koji su finansijski iscrpljeni, rezerve od ranije im presušuju i mogućnost dodavanje iz “svoje slamarice” je sve manja.

– To važi i za državu. Ovaj treći paket nije tako izdašan kao prethodni i potpuno je prirodno da država negde mora da stavi tačku. Moguće je da nam se desi četvrti paket, ili da ne ostvarimo planiranu stopu rasta, što bi značilo da će uplate u budžet biti manje a deficit mnogo veći od planiranog. Dakle, mnogo je nepoznanica. Ovo jeste odličan rezulatat samo je sve još uvek u igri. Teško da taj nivo održimo i ove godine, bez obzira na to što je planirana visoka stopa rasta – kaže Savić.

I Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta kaže da je 2019 bila karakteristična po tome što su velika javna preduzeća imala gubitak mahom zbog veliko investiranja, što je na agregatnom nivou smanjilo pozitivan rezultat za tu godinu a rezultati su se pokazali u prošloj.

– Svakako treba detaljnije pogledati strukturu onoga što se dešavalo. Dobro je da smo u kriznoj godini bar merama Vlade znatno olakšali poslovanje preduzeća i što su ona zabeležila tako dobre finansijske rezultate. Ali, ovo je samo prvi preliminarni izveštaj, sada nam sledi detaljnija analiza da bi se videlo šta je prouzrokovalo takav rezulat – kaže Nikolić.

Uspešni sektori

Sektor prerađivačke industrije pokazao je otpornost u kriznom periodu sa realizovanim dobitkom od 130.894 miliona dinara (rast od 12,6 odsto) a broj radnika od 391.855 za 17.015 viši je nego prošle godine.

Visok pozitivan rezultat iskazalo je i građevinarstvo sa 58.484 miliona dinara, što je za 72,6 odsto više od prošlogodišnjeg, a istovremeno i broj zaposlenih je porastao za 3.543 i ukupan broj radnika je 81.546. Značajan rast profitabilnosti prisutan je u sektoru informisanja i komunikacija, snabdevanja električnom energijom, poljoprivreda…