Godina velikih iskušenja

Prošla godina završena je sa rekordnim prilivom stranih investicija koje su premašile četirimilijarde dolara, i deo tog novca ostao je na računu države kako bi u ovoj godini mogli da budu finasirani projekti iz Nacionalnog investicionog plana. Kako je formiranje nove vlade dosta neizvesno, a i političke tenzije u zemlji rastu, mnogi ekonomski analitičari koji su se zalagali za to da se NIP stavi ad akta a raspoloživa sredstva usmere isključivo ka najvažnijim infrastrukturnim projektima, ostavili su tu priču po strani i okrenuli su se procenama šta bi moglo da se dogodi ako Srbija ne bude uspela da osigura bar 2,5 milijardi dolara za investicije, što je minimum ukoliko se želi privredni rast od oko pet odsto.

Direktne investicije kao nasušna potreba

– Nama su strane investicije više nego nužne, i to one direktne investicije koje otvaraju nova radna mesta. Bilo bi sjajno kada bismo uspeli da dovedemo neku veliku stranu kompaniju koja bi ovde radila, poput korejskih na primer, ali su nam potrebne i investicije u mala i srednja preduzeća jer i tu daleko zaostajemo za zemljama u okruženju. Pitanje je samo da li je poslovna klima u Srbiji dovoljno privlačna stranim investitorima. I nije tu reč samo o porezu na dobit, nego i o svim onim silnim administativnim zahtevima koji prate dobijanje dozvola a koji odvraćaju potencijalne investitore, tim pre što im neko u našem susedstvu daje mnogo povoljnije uslove za rad. Recimo kroz slobdone zone na koje smo mi sasvim zaboravili, ili su ih neki zloupotrebili – kaže za Biznis Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.

Ako se uzme u obzir i upozorenje guvernera Narodna banka Srbije Radovana Jelašića da ove godine i Srbija postaje investitori a ne samo zemlja koja očekuje da se u njenu privredu ulaže, s obzirom na to da smo se obavezali da ćemo do kraja marta platiti gotovo milijardu dolara za Telekom Srpske, to znači da treba stvoriti uslove za ulazak bar 3,5 milijardi dolara. Dobar deo domaće stručne javnosti sumnjičavo vrti glavom kada je reč o realnosti tih cifara i podseća na najnoviju analizu „Standard & poor“ koji je procenio da „popravljanje rejtinga Srbije isključivo zavisi od rešavanja političkih izazova“. A formiranje nove vlade samo je jedan od tih izazova. Čak i u najidelanijim uslovima, smatraju ekonomisti, pitanje Kosova i Haga i te kako će iskomplikovati situaciju u zemlji a sa visokim političkim rizikom interesovanje investitora nikako ne ide ruku pod ruku. Neposredno posle završenih izbora Savet stranih investitora izašao je u javnost sa ocenom da „stabilna vlada znači i veće investicije za Srbiju“ računajući na sigurno učešće svih stranaka demokratskog bloka i manjina u toj Vladi. Ima međutim i mišljenja da se precenjuje uticaj politike na investitore, pa se kao argumentacija navodi da da i do sada Srbija nije spadala u red idealnih destinacija za investiranje ali da su, uprkos tome, strani ulagači ukalkulisali uz rizik zemlje i siguran profit koji ovde ostvaruju, i dolazili su u Srbiju plaćajući neretko i trostruku vrednost kapitala koji su preuzimali, (ova konstatacija posebno se odnosi na banke). Činjenica je da veći rizik jeste vezan i za veće profite ali treba znati i to da je od 916 milijardi dolara koliko je u svetu lane investirano, u Srbiju ušlo tek nešto oko 0,06 odsto. Dakle, znatno ispod jedan odsto svih svetskih investicija, pri čemu je i za taj mali deo konkurencija bila velika o čemu svedoči i podatak da je samo deseti deo od oko 40 milijardi dolara koliko je investirano u region jugoistoćne Evrope završilo u Srbiji. A prema procenama evropskih eksperata konkurencija u regionu će samo rasti. Srbije bi mogla da ima izvesnu prednost u odnosu na druge zemlje zbog kvalifikovane radne snage i manjih troškova ulaganja kao i zbog toga što još nisu privatizovani sektori kao što su telekomunikacije, prehrambena i tekstila industrija, građevinarstvo i naftna industrija. Ali, iskustvo zemalja centralne i istočne Evrope, prema rezultatima analize koju je uradila Mreža za istraživanje nove Evrope pri Unikredit grupi, pokazuje da strane investicije uglavnom idu u one grane u kojima najviše do izražaja dolazi inovativnost, dakle u novu tehnologiju a tu Srbija očito nije uspela da iskoristi globalni trend rasta stranih investicija, jer naša industrija zaostaje za drugima za pet do šest tehnoloških godina.

Po(r)uke iz svetskog bestselera „Kako izgubiti prijatelje i razbesneti ljude“

– ‘Budi svestan zablude da si priznatiji ili cenjeniji što više znaš. U stvari je suprotno.’ – ‘Ubeđen sam da, što se više neka firma razmeće svojim porukama o misiji i viziji, manja je verovatnoća da je bilo šta od toga istina.’ – ‘Čvrstoj organizaciji potrebna je stabilnost, a ne raznolikost.’ – ‘Dobra diskusija nije ona u kojoj svi samo zastupaju argumente da su u pravu. Da bi bila efektna, diskusija bi trebalo da natera učesnike da istraže tuđe misli i nepoznate teritorije.’ n ‘Sustizanje masa nije inovacija već osrednjost.’ – ‘Kada niko ne vidi širu sliku, niko je ne može ni popraviti.’ – ‘Oni koji ne veruju, ne razumeju i obrnuto.’

Ovih dana makedonska vlada promovisala je svoj plan privlačenja stranih investicija a deo tog plana su i dva minisitra koji će biti direktno zaduženi samo za privlačenje investitora. Osim toga, u 50 vodiećih listova i časopisa u svetu i biće objavljen oglas sa veoma kratkom i jasnom porukom „Investirajte u Makedoniji – to je novo biznis nebo Evrope“. Istovremeno, anagažovano je 20 najčuvenijih advokatskih kancelarija u zemljama koje su procenjene kao najbolji potencijalni partneri, kako bi advokati, specijalizovani za investiciona ulaganja, pomogli makedonskim zvaničnicma da pronađu zainteresovane investitore spremne da ulažu u Makedoniju. Makeodnska vlada uputila je na adrese 200 najvećih svetskih kompanija sa pozivom da dođu i vide da li mogu da pronađu svoj interes investirajući u Makedoniju. Procenjeno je da bez znatno većeg obima stranih investicja, naime, Makedonija koja je kandidat za članstvo u EU, ne može da ispuni zahteve koji su pred nju postavljeni. Na pitanje koliko će ova reklamna kampanja da košta poreske obveznike premijer Makedonije Nikola Gruevski je odgovorio:“Manje od jednog procenata vrednosti prve investicije“. Makedonija do ove godine nije imala tako privlačnu stopu poreza na dobit kao Srbija ali je i to sada promenjeno i umesto stope poreza od 15 uvedena poreska stopa od 10 odsto. Osim toga, snižena je i stopa poreza na dohodak sa 24,18 na 15 odsto, tako da ove dve poreske stope kada im se pridoda i nulta stopa za reinvestiranje dobiti, iznose samo 12 odsto. Uz PDV koji je sa 18 spušten na pet odsto i kao i besplatnu ponudu lokacija za izgradnju pogona Makedonija opravdano postaje „novo biznis nebo u Evropi“, a samim tim i velika konkurencija Srbiji, koja za razliku od Makedonije i Hrvatske, iz evropskih fodnova može da očekuje najviše 572 miliona evra ove godine.
Rečju, bitka za privlačenje investitora u ovom regionu postaje sve ozbiljnija i svaki izgubljeni mesec u tom poslu ima dalekosežne posledice. Prema strategiji dugoročnog razvoja Srbije naš ključni element politike investiranja trebalo bi da bude podizanje nivoa investicija u GDP na najmanje 25 odsto u 2008.godini i to pre svega porastom privatnih investicija stim da taj priliv kapitala ne završi u javnoj potrošnji. Prema tim projekcijama u ovoj godini bi nivo investicija morao da bude podignut na bar 23,5 odsto GDP dok bi u narednih sedam godina to učešće poraslo za još pet procentnih poena. Time bi realna stopa rasta investicija u ovoj godini bila 12,7 (u Makedoniji je planiran rast od 15 odsto), u narednoj 13,5 odsto kao i sve do 2010. godine, da bi se onda i sa jednocifrenim stopom rasta mogli da približavamo postavljenom cilju.