Godišnji odmor mimo celog sveta

 To rešenje, koje bi moglo da bude samo privremeno, doneto sa dobrim razlozima i kao rezultat socijalnog konsenzusa, u nacrt izmena Zakona o radu dospelo je na inicijativu ministra privrede Saše Radulovića, koji ga je za vreme novogodišnjih praznika povukao u jednom intervjuu, ne zato što bismo njime zaista bili mimo sveta nego očito zato što će uskoro izbori.

List Danas se pozabavio rešenjima o naknadi za godišnji odmor koja su sadržana u nemačkom Zakonu o pravu zaposlenog na minimalni godišnji odmor, francuskom Zakonu o radu i ruskom Radnom kodeksu. Videće se da se u svakom od ovih zakona traži najpovoljniji metod obračuna kako obračunom te naknade zaposleni ne bi bio oštećen i demotivisan da svoj godišnji odmor zaista i koristi. Ne samo zato što je na taj odmor stekao pravo, ne samo zato što mu je odmor biološki potreban, nego i zato da bi, u korist poslodavcu, povećao svoju radnu motivaciju.

Predstavnici Ministarstva rada, koje je nadležno za Zakon o radu, pre nekoliko dana su tvrdili da država nikako neće odustati od izmena načina obračuna zarade, pa i zarade za vreme godišnjeg odmora, a taj način je predviđao da zaposleni za vreme godišnjeg odmora ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad. Dakle, sva ostala primanja iz radnog odnosa, kao što je zarada za radni učinak ili uvećana zarada, iz ovog obračuna je trebalo da budu isključena.

Nemački zakon o pravu zaposlenog na minimalni godišnji odmor propisuje da zaposleni svake godine ima pravo na najmanje 24 radna dana plaćenog godišnjeg odmora, ne računajući nedelju i zakonom predviđene dane praznika. Ovaj zakon je donet još 1963. godine. Zahvaljujući tarifnim pregovorima većina zaposlenih u Nemačkoj ima godišnji odmor od 30 radnih dana (šest nedelja). Posebnim zakonom regulisan je godišnji odmor za zaposlene u javnom sektoru, ali i za neke specifične kategorije zaposlenih – recimo mlade radnike.

Naknada za plaćeni godišnji odmor ravna je u Nemačkoj prosečnoj zaradi zaposlenog u poslednjih 13 nedelja pred početak godišnjeg odmora. U ovu zaradu ulazi sve što je zaposleni u tom periodu primio, a ne uračunava se jedino naknada za prekovremeni rad. Pri obračunu zaposlenom se ne stavljaju na teret ni izgubljeni radni sati do kojih je došlo bez krivice zaposlenog – na primer prekidi proizvodnje. Ono što zaposleni za vreme rada od poslodavca dobija u naturi, za vreme godišnjeg odmora mu se isplaćuje u kešu.

Prema francuskom Le code du travail, zaposlenom sleduje plaćeni godišnji odmor na teret poslodavca i to 2,5 dana za svaki mesec rada. Za vreme godišnjeg odmora zaposleni prima nadoknadu koja je ravna desetom delu ukupne bruto zarade zaposlenog u referentnom periodu koji, po tom zakonu, traje od 1. juna jedne do 31. maja sledeće godine. Bruto plata obuhvata:osnovnu platu i sve dodatke koje je zaposleni u tom periodu primio.

Prema ruskom Radnom kodeksu zaposleni ima pravo na plaćeni godišnji odmor u trajanju od najmanje 28 kalendarskih dana. Naknada za godišnji odmor izračunava se tako što se saberu sva primanja zaposlenog u poslednjih 12 meseci pred odlazak na godišnji odmor pa se onda podele na 12, a tako dobijeni iznos na 29,4 dana (prosečni broj kalendarskih dana u mesecu). Dobijena cena radnog dana pomnoži se sa 28 kalendarskih dana godišnjeg odmora i to je naknada. U ovaj obračun ulazi i naknada za ishranu na poslu i svi dodaci dobijeni po osnovu rada, ali ne uračunava se uvećanje plate za vreme praznika, isplate socijalnog karaktera i pokloni, koje poslodavac eventualno čini zaposlenima.

Prema sada važećem Zakonu o radu Republike Srbije, naknada za godišnji odmor bila je ravna proseku zarade iz poslednja tri meseca pred početak godišnjeg odmora. Zaposleni je imao pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora, ne računajući neradnu subotu, nedelju i zakonom određene praznike.