Foto: Zastava oružjeBivši pomoćnik predsednika Zajednice industrije naoružanja i vojne opremea Nenad Gojković izjavio je da su i ranije, pre 30 godina, „privatne firme kupovale oružje i vojnu opremu od domaćih fabrika, ali nisu mogle da robu uzmu dok je ne plate“.
„Tada, bez para ni Armija nije mogla ništa da dobije, a sada je to omogućeno privilegovanim privatnim trgovcima oružjem“, izjavio je Gojković, koji je i nekadašnji direktor prvog sektora u Jugoimportu-SDPR, za novi broj NIN-a, koji je od danas na kioscima.
Međutim, kako je rekao, „kada partokratija kao hobotnica raširi pipke, može sve što je nekada bilo nezamislivo“.
„Pa su moguća čak i krivična dela, a da za to niko ne odgovara. Zato država nudi milostinju domaćim fabrikama oružja, umesto da one pune budžet“, istakao je Gojković, koji je 19. februara 1991. sa američkim Dženeral dinamiksom potpisao 10 milijardi dolara vredan Memorandum o razumevanju o izvozu aviona supergaleb G-4.
Kako je rekao, „tih 10 milijardi dolara ponuđeno nam je off the record“.
„Zapravo, nudili su dva miliona dolara za strukturu aviona, ali je njihova procena bila da može da se proda 5.000 aviona. Bili smo u šoku, jer je G-4, osim američke vojske, trebalo da dobiju i sve druge zemlje koje su tada posedovale čuveni F-16, a to su članice NATO-a, Izrael, arapske i zemlje Bliskog, Srednjeg i Dalekog istoka“, podsetio je Gojković.
On je naglasio da su samo poslovi u koje je lično bio uključen vredeli oko 50 milijardi dolara, jer se pregovaralo i o velikom izvozu tenkova M-84A, revolvera CZ-99, aviona Sky truck (Utva iz Pančeva je trebalo da za SAD proizvede od 5.000 do 10.000 komada), „orkana“, brodova, teških oruđa, svih oružja…
„Na našu nesreću, lideri južnoslovenskih plemena su imali druge vizije. Sa svim tim projektima desilo se isto što i sa Jugoslavijom. Sve je propalo, jer su naši lideri ostvarili svoje snove. Кamo sreće da nisu ništa sanjali“, poručio je Gojković, naglašavajući da su i bivšu zajedničku državu, SFRJ i namensku industriju uništili političari.
Neshvatljivo mu je i kako je Кrušik dospeo do prosjačkog štapa, jer su, objašnjava, i ranije domaće fabrike oružja određivale cene, a Jugoimportu-SDPR je pripadala samo provizija od 2,16 odsto.
Na pitanje da li bi ijedna firma svoju robu prodavala ispod cene koštanja, kao što je Кrušik mine prodavao firmama Slobodana Tešića i GIM-u, koji zastupa Branko Stefanović, otac srpskog ministra policije, Nenad Gojković odgovara da bi neko ispod cene prodavao samo „pod pretnjom pištoljem, a i tada teško“.
„To se može desiti u slučaju rata ili ratne opasnosti, ali tada je kupac država i tada se ne pita za cenu. U mirnodopskom periodu je to slučaj za policiju, tužilaštvo i sudove“, zaključio je Gojković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
