"Kruševački Kardelj razvejao iluzije korisnika restitucije": Sagovornici Danasa o tome šta građanima i državi donosi zakon o konverziji 1Foto: Shutterstock/DifferR

Poslanici u Skupštini Srbije većinom glasova usvojili su dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Ovim dopunama ukida se naknada za konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine, a sagovornici Danasa smatraju da se ovim samo još više pomaže bogatima, a da država gubi veliki novac.

Oko ove izmene u poslednjih nekoliko meseci vodile su se žustre polemike. Jedni smatraju da će se sada povećati broj izdatih građevinskih dozvola i da više neće usporavati investicije, dok drugi smatraju da ove izmene predstavljaju poklanjanje novca i da idu na ruku krupnom kapitalu.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić početkom ove godine najavio je da bi se ukidanjem konverzije oslobodilo oko 5.000 lokacija za gradnju.

On je, takođe, istakao da je dosadašnji, višegodišnji prihod od konverzija bio oko 30 miliona evra, što je, kako je dodao, potpuno zanemarljivo u odnosu na vrednost investicija koje je usporio za tri do devet godina.

On je naveo i da je Zakon o konverziji u zemljama regiona ukinut pre više od pet godina i da je od tada zabeležen rast investicija u tim zemljama.

Podsećamo, Savet za borbu protiv korupcije ocenio je ranije da su ove izmene, kojima se ukida naknada za konverziju zemljišta, protivne javnom interesu i Ustavu i pozvao Vladu Srbije da izmene tog akta poništi. Međutim, Vlada Srbije je ostala nema na ovaj apel.

Advokat i predsednik UO Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Jovan Rajić za Danas kaže ćemo za 10 do 15 godina „ovo pamtiti kao najveću pljačku u modernoj istoriji Srbije“.

Kako je dodao, 24 sporne privatizacije biće ništa u poređenju sa onim što su „Vučić, Vesić i višedecenijska državna sekretarka u svim režimima Aleksandra Damjanović uradili budžetu i građanima Srbije“.

„Bez ikakvog realnog osnova, ozbiljne analize i informacija o onome šta budžet i građani Srbije gube, bukvalno su poklonili najbolje građevinsko zemljište tajkunima, koji će tu sada graditi stambene i poslovne prostore, dok će direktnu štetu imati budžet i Fond za restituciju“, smatra Rajić.

Pošto Goran Vesić u Skupštini Srbije poklanja knjige Edvarda Kardelja, kako kaže naš sagovornik, jasno je na koga se ugledao kada je predložio ukidanje ovog zakona.

„Pokloniće najbolju zemlju onima koji je nisu platili, a bliski su njemu i njegovom vođi, a od onih koji su se nadali da će višedecenijska nepravda biti makar delimično ispravljena (korisnici restitucije), ponovo će uzeti ono što im je zakon privremeno omogućio, imajući u vidu da je čak 50 odsto ukupnih sredstava naplaćenih kroz konverziju, trebalo da se slije u Fond za restituciju. Sada im je „kruševački Kardelj“ razvejao te iluzije“, ukazuje Rajić.

Konsultant za strane investicije Milan Kovačević kaže za Danas da je ovo vrlo destruktivna odluka i da je neubeljivo opravdana.

„Rečeno je da treba tim ljudima koji imaju pravo na zemljište da se omogući da rade, da bi se građevinarstvo podiglo, što je glupost. Oni su sad dobili samo vrednost, oni sada to zemljište mogu da probaju i da zarade novac i ne moraju ništa da grade“, ukazuje on.

On smatra da sve te izmene treba povezati sa današnjim vremenom, kada se država sve više zadužuje, kada nema novca, kada stanovništvo trpi visoku inflaciju.

„Stvarno je neverovatno da država bogatim ljudima daje to zemljište na poklon. Koja je logika toga? Od samog početka je to tako smišljeno. To je neka vrsta državne korupcije“, navodi Kovačević.

On je dodao da ova izmena služi samo tome da se dodeli još toga onima koji najviše imaju.

„Zakon oporezuje dohodak i druge dobijene pogodnosti u naturi, hoće li se i ovi pokloni oporezivati“, pita Kovačević.

Advokat i bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić smatra da je ukidanje nakande za konverziju zemljišta sada dobra odluka i da ona ispravlja dve prethodne greške.

„Prva greška je bila ta što kada je sprovođena privatizacija preduzeća nije bilo precizno definisano šta sve ulazi kao predmet te privatizacije. Pre svega pitanje da li, kada se kupuje preduzeće, mora zasebno da se kupuje i zemljište. To očigledno nije bilo jasno raščišćeno, što je verovatno namerno bilo urađeno. Druga greška je ispravljanje krive Drine naknadno, jer se blokira nešto što je već prodato kako bi se ozbebedili politički glasovi radničke klase koja je ostala bez posla“, navodi Parivodić.

Ovo je, kako dodaje, reakcija na te greške, ali 15 godina kasnije.

Parivodić objašnjava da je pitanje naknade za konverziju aktuelizovala još Demokratska stranka, a pre svih Boris Tadić.

„To je bilo vreme reakcije na privatizaciju, gde su mnoga preduzeća zatvarana. Mnogi su tada izgubili radna mesta, fabrike su zatvarane, ljudi su bili ljuti jer su ostali bez posla, privatizacije nisu uspele i pretvorile su se u jeftinu kupovinu zemljišta gde su se gradili stambeni blokovi da bi se prodali na tržištu stanova“, navodi naš sagovornik.

Posle toga, kako dodaje, stvari dugo stoje u mestu, a sadašnji rezon je, kako ističe, da se odblokiraju te lokacije, koje su blokirane jer investitori ne žele da plate konverziju.

„Cela ta situacija je posledica komunističkih, svojinskih odnosa, koji su stvorili zabunu. Društvena svojina, pravo korišćenja… to su pojmovi koji uopšte ne postoje u normalnim pravnim sistemima. Iz tih nejasnih pojmova su proizašle političke vajde i onih koji su privatizovali i onih koji su hteli da blokiraju tu konverziju. Prvi su radili iz finansijske vajde, ovi drugi su radili iz političke vajde“, kaže Parivodić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari