Gorivo u Srbiji najskuplje među državama bivše SFRJ

Razlog za tako visoke cene dizela su akcize i druge dažbine koje uzima država. Koliko je iznos akciza u Srbiji visok najbolje ilustruje podatak da se naša zemlja nalazi na 12. mestu u Evropi po visini tih nameta. Ispred Srbije su samo 10 ekonomsko visokorazvijenih zemalja zapadne Evrope i Skandinavije kao i Slovenija (koja i pored toga ima nešto nižu cenu dizel goriva od naše zemlje). S obzirom da su primanja građana Srbije najniža u regionu visoka cena dizela opterećuje vozače posebno one koji moraju svojim automobilima da putuju na posao. Akciza koja astronomski diže cene dizel goriva stvara probleme i auto-prevoznicima. Na kraju, štetu trpi i država jer se smanjuje promet goriva u Srbiji s obzirom da ga građani i prevoznici kupuju u inostranstvu.

– Kada se uporede cene goriva u našoj i zemljama u neposrednom okruženju, najveće prosečne maloprodajne cene dizela su u Srbiji, takođe najveću apsolutnu vrednost državnog zahvatanja imamo u Srbiji, a ukoliko se iskažu prosečne cene dizela bez državnih taksi, Srbija se svrstava u sredinu liste – kaže za Danas Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Prema njegovim rečima uvođenje raznih naknada koje opterećuju svaki litar goriva, kao što su naknade za markiranje, naknada za formiranje obaveznih rezervi i naknada za monitoring kvaliteta goriva, a u prvom redu sistematski rast akciza u poslednjih pet godina dovelo je do toga da je cena pre svega dizela najviša u regionu.

– Kada su u pitanju benzin i TNG-autogas situacija je nešto drugačija cene tih goriva su na nivou regionalnog proseka, ali da su državna zahvatanja na autogas u rangu susednih zemalja u Srbiji bi ovaj energent bio ubedljivo najjeftiniji. Uslove poslovanja i navedene naknade definišu različiti vladini resori i valjalo bi i u interesu potrošača i u interesu države i u interesu čitave branše da se koordinisano preispita opravdanost mnoštva mera koje su ponekad recimo u žaru borbe protiv sive ekonomije donete i ishitreno. UNKS je u više navrata ukazivao ne pojedina nepotrebna opterećenja u poslovanju čitavog sektora, ali sva pitanja koja su u nadležnosti više resora po pravilu ostaju bez odgovora. Tako recimo danas potrošači u Srbiji po tri osnova plaćaju sisteme kontrole tržišta nafte i derivate nafte, što bi se verovatno uz malo optimizacije moglo racionalisati – kaže Mićović.
Naš sagovornik dodaje da se u UNKS-u nadaju da će Ministarstvo rudarstva i energetike, sa kojim kako kaže, imaju odličnu komunikaciju, preuzeti na sebe obavezu koordinacije, usaglašavanja i regulative koja nije u njihovoj neposrednoj nadležnosti, ali direktno utiče na tržište nafte i derivate nafte.

Vojislav Vuletić, ekspert za energetiku, naglašava za Danas da je upravo država ta koja bi trebalo da razreši „Gordijev čvor“ vezano za visoke cene goriva.

– Sa jedne strane imamo velike namete države u vidu akciza što dovodi do toga da je cena dizel goriva u Srbiji najviša u odnosu na okruženje. To dovodi do toga da se građani i transportna preduzeća sve češće odlučuju na to da gorivo ne kupuju u zemlji već u inostranstvu jer im je to isplativije. Dakle visoka akciza utiče na promet goriva u Srbiji. Upravo je država ta koja treba da proceni šta joj je važnije iznos akciza ili promet goriva. U slučaju da nadležni ocene da je uputno zaustaviti pad prometa goriva trebalo bi da iznađu neki drugi način za punjenje budžeta umesto visokih akciza na gorivo – smatra naš sagovornik.

Dragan Stojanović, direktor Eurošpeda, kaže za Danas da i auto-prevoznicima visoke cene goriva stvaraju velike troškove i demotivišu ih da ga kupuju u Srbiji.

– Visoke akcize se negativno odražavaju i na državu jer se smanjuje promet goriva u zemlji. Zbog skupog dizela u Srbiji isplati se da ga kupujemo tamo gde je jeftiniji a to je inostranstvo. Naime, cene dizela u inostranstvu su za oko 60 odsto niže nego kod nas upravo zbog akciza. Kod nas je cena dizela 90 centi po litru a u Rusiji ili recimo Turskoj gde je gorivo znatno kvalitetnije nego u Srbiji iznosi 50 centi po litru – objašnjava Stojanović.

Papreno skup litar

Koliki namet za građane Srbije predstavlja akciza za gorivo pokazuje podatak da ako se uzme u obzir prosečna plata iz prošle godine potrošač u našoj zemlji mesečno može da kupi svega 321,74 litara dizela za mesec dana. Poređenja radi, u Sloveniji može da kupi 914,38 litara, u Hrvatskoj 683,44, u Crnoj Gori 512,76, u Makedoniji 467,34 i u Bosni i Hercegovini 462,21 litra.

Tabela :
Država     Cena dizela Prosečna plata Broj litara koji se može kupiti za platu
Srbija          1,122          361                    321,74
Slovenija     1,098          1004                   914,38
Hrvatska      1,093          747                    683,44
Crna Gora    0,940          482                    512,76
BiH              0,913          422                    462,21
Makedonija   0,781         365                    467,34

* prva kolona: država, druga kolona: cena dizela po litru, treća kolona: prosečna mesečna plata iz 2015. godine, poslednje za koju postoje uporedni podaci, četvrta kolona količina dizela u litrima koja se može kupiti za prosečnu platu; cene su u evrima