Gorivo u Srbiji poskupljuje u novembru

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za naš list da je u slučaju konstantnog rasta vrednosti „crnog zlata“, a na osnovu iskustva iz prethodnih godina, neminovan rast cena goriva u čitavoj Evropi pa tako i u Srbiji.

– Jednostavno, dosad, kad god bi padala cena nafte smanjivala bi se i cena goriva. U slučaju kad bi cena „crnog zlata“ rasla povećavale bi se i maloprodajne cene goriva. Vrednost nafte na svetskim berzama raste ili pada na dnevnom nivou, tako da se te kratkoročne promene ne mogu odraziti na cene goriva na benzinskim pumpama. Konkretno, da bi cena goriva u Srbiji bila povećana potrebno je da u dužem vremenskom intervalu od recimo mesec dana cena stalno ide na gore. U tom slučaju bi došlo do povećanja maloprodajne cene goriva u Srbiji. U ovom trenutku je nemoguće reći koliko bi to iznosilo u procentima. To će se moći izračunati onog trenutka kada do toga dođe. Ono što svakako već sad može da se konstatuje je da ta povećanja neće biti visoka. Nisu bila visoka ni kada je cena nafte dostizala svoj maksimum pa tako neće biti ni u ovom slučaju. Definitivno je da poskupljenje goriva na pumpama neće dostići nivo od 50 odsto od sadašnjih cena – ističe naš sagovornik.

On dodaje da zamrzavanje proizvodnje nafte u svetu neće izazvati rekordne skokove cene nafte kao što je to bio slučaj kada je ona dostizala vrednost iznad 110 dolara po barelu.

– Potrošače je veoma teško ubediti u to da naftne kompanije žele da formiraju održivu cenu nafte na tržištu. Sada smo naime došli u situaciju da je tržište prezasićeno, dostupne nafte ima u velikim količinama a sa druge strane ne povećava se broj onih koji je kupuju. Takva situacija nije dobra jer ugrožava nesmetano funkcionisanje naftnih kompanija a njihova propast nije u interesu ni potrošača ni svetske ekonomije. Dosadašnja cena nafte na svetskom tržištu zaista nije bila održiva, odnosno nije omogućavala naftnim kompanijama da obezbede održivo i stabilno snabdevanje tržišta „crnim zlatom“ i upravo zbog toga je i donesena odluka o zamrzavanju proizvodnje – navodi Mićović.

Slobodan Sokolović, profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, kaže za Danas da je dogovor o zamrzavanju cena nafte postignut na neformalnom sastanku zemalja članica OPEK-a u Alžiru a da je zaključak da je to najbolje rešenje, ponovljen je i u pojedinim komentarima tokom Svetskog energetskog kongresa u Istanbulu. Tom prilikom je Vladimir Putin, predsednik Rusije, izjavio da je Rusija spremna da se uključi u razgovore o zamrzavanju ili smanjenju nivoa proizvodnje nafte. Nakon te izjave cena severnomorske sirove nafte „brent“ je na trgovanju u Londonu porasla na 53,45 dolara za barel, najviši nivo za godinu dana.

– Suština dogovora postignutog u Alžiru, koji je ovih dana potvrđen i na skupu u Istanbulu, jeste da treba preduzeti mere za stabilizaciju cena nafte na svetskom tržištu. U ovom trenutku cena je niska zbog prezasićenosti tržišta. Kada je reč o tome da li to može uticati na maloprodajne cene goriva u Srbiji treba, uzeti u obzir da je tržište liberalizovano te da su vlasnici bezninskih pumpi slobodni da određuju cene shodno svojim troškovima i objektivnim okolnostima – zaključuje Sokolović.