Gospodin Šahdanović dobio Srbiju – jednoglasno

Glasovima šest prema jedan, sudije su odlučile da je ista prava u slučaju gospođe Emine Ališić i gospodina Aziza Sadžaka kršila Republika Slovenija, kao supsidijarni izvršitelj obaveza Ljubljanske banke, pa i njene filijale Sarajevo, i da je dužna da im (staru) deviznu štednju isplati na isti način na koji je isplaćena svima koji su takvu štednji imali u podružnicama slovenačkih banaka u Sloveniji. Odluka se odnosi na sve koji su u istom položaju kao gospođa Ališić i gospodin Sadžak.

Ovim štedišama, inače državljanima BiH koji žive u Nemačkoj, i drugima u njihovom položaju, 20 godina je uskraćeno pravo da raspolažu svojom štednjom.

Zaostalim problemima sa starom deviznom štednjom javnost, mediji i političari dosad su se bavili prevashodno kao sa problemom hrvatsko-slovenačkih odnosa zbog starog duga Ljubljanske banke štedišama iz Hrvatske. Neprijatnim demonstracijama i porukama pre par godina je tadašnji i sadašnji premijer Slovenije Janez Janša dočekan i u Sarajevu. Tako da je presuda protiv Srbije dočekana u Beogradu, pa izgleda i u državnim institucijama, sa izvesnim iznenađenjem.

Ukoliko se političari drugačije ne dogovore, Republika Hrvatska profitiraće iz odluke Evropskog suda za ljudska prava o isplati stare devizne štednje, pa je valjda zbog toga Vlada u Zagrebu bila vrlo ažurna: vest o odluci, njen tekst na engleskom jeziku i najava skorog prevoda okačeni su na sajtu Ureda zastupnika RH pred Evropskim sudom za ljudska prava – odmah.

Republika Slovenija, članica EU, i njeni poreski obveznici bi mogla da budu najkrupniji finansijer ove odluke iz Strazbura, zato je slovenački ministar za inostrane poslove Karl Erjavec žalbu na presudu, koji smatra pristrasnom, najavio takođe – odmah.

Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo pravde u čijem sastavu je i kancelarija našeg predstavnika pred Evropskim sudom tek treba da razmotri sadržaj odluke, rečeno je Danasu, i da onda odluči da li će iskoristiti najbliže pravno sredstvo i, kao i Slovenija, podneti zahtev da se ceo spor iznese pred Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava. Srbija ima rok od tri meseca da ovo pravno sredstvo iskoristi. Ukoliko ga ne iskoristi, Vlada Srbije mora doneti zaključak o sprovođenju ove presude.

Srbija, rečeno je Danasu na Narodnoj banci Srbije, ne zna kolika su ukupna potraživanja štediša u filijalama banaka iz Srbije na teritoriji bivše SFRJ. „Zbog poznatih dešavanja na prostoru bivše SFRJ, banke koje servisiraju staru deviznu štednju ne raspolažu egzaktnim podacima koji se odnose na visinu te štednje položenu u filijalama banaka na teritoriji bivših republika SFRJ, čije je sedište na teritoriji Republike Srbije“, navodi se u odgovoru NBS.

Kao što je poznato, Invest banka je od početka januara 2003. godine u stečaju. Potraživanja države Srbije po osnovu stare devizne štednje iznosila su ukupno oko 65 miliona evra, od čega je 58 miliona evra bila glavnica. Prema podacima kojima raspolaže Danas, iz stečajne mase Invest banke državi, koja je njenu staru štednju preuzela kao javni dug, odavno je trebalo da bude isplaćena i ukupna glavnica i obračunate kamate.

Još jedan spisak

U ovom trenutku se ne zna da li će istragom biti obuhvaćene optužbe koje su tokom protesta iznosili radnici i mali akcionari Jugoremedije u vreme dok je Jovica Stefanović Nini bio vlasnik kompanije. Oni su tvrdili da je stavljao hipoteke na nekretnine preduzeća i na osnovu njih podizao kredite za kupovinu drugih firmi u privatizaciji. Do vlasništva je dolazio i špekulacijama na berzi, često koristeći akcije Jugoremedije. Tako je u jednom trenutku postao većinski vlasnik Medele iz Vrbasa, Elida iz Gadžinog Hana, valjevskog Elinda, zrenjaninskog Luksola, niškog Žitoprometa, Vetproma iz Novog Sada, Pivare Niš …