„Kinezi da investiraju, mi da tovimo“: Ima li Srbija dovoljno govedine za izvoz u Kinu?

Izvoz govedine pomenuo je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju medijima nakon potpisivanja sporazuma i memoranduma između Vlada Srbije i Kine.

Čini se da je sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje centralna tačka ove posete iako je on potpisan još u oktobru prošle godine. Ipak, stupiće na snagu od 1. jula ove godine nakon što ga ratifikuje kineska strana.

Na spisku se nalazi 10.412 proizvoda čiji će uvoz u Kinu iz Srbije biti liberalizovan, ali samo nekoliko se pominje u izjavama zvaničnika.
„Samo je nebo granica“ je izraz koji su srpski zvaničnici koristili da opišu značaj sporazuma za Srbiju. Međutim, u izjavama se pominje najčešće izvoz vina, šljiva, borovnica, jabuka…

Iako će prema rečima predsednika 95 odsto proizvoda proizvedenih u Srbiji moći da se izvozi bez carine u Kinu, kada bi se pominjale prilike za našu privredu retko ili čak nikada se ne pominju industrijski neprehrambeni proizvodi.

U svakom slučaju, prema Sporazumu o slobodnoj trgovini Srbija će zaista dobiti priliku da izvozi smrznutu ili svežu govedinu bez carine posle pet godina. U međuvremenu, carinska stopa od 25 odsto za smrznute goveđe trupove i polutke iz Srbije smanjivaće se za po pet procentnih poena svake godine u narednih pet godina.

Za goveđe meso koje se klasifikuje kao „ostali komadi sa kostima“ i „bez kostiju“, početna carina je 12 odsto, ali će se smanjivati u narednih 10 godina.

Svinjetina,koja je glavna stočarska grana u Srbiji, nije obuhvaćena sporazumom i neće biti smanjivanja carine.

Prema rečima predsednika Srbije ovaj sporazum će biti podsticaj da se ulaže u stočarstvo.
Jedino ćemo tako i moći da izvozimo govedinu, jer nje za izvoz u većem obimu, sada nema.

Prema popisu poljoprivrede iz prošle godine u Srbiji je bilo oko 725.000 grla goveda. To je za skoro 18 odsto manje nego samo tri godine ranije, a 20 odsto manje nego 2012. godine. U odnosu na davnu 1990. godinu fond goveda je prepolovljen.

Prošle godine, prema podacima Zavoda za statistiku u Kinu je izvezeno svega 579 tona smrznute govedine za 1,2 miliona dolara. U 202. godini izvezeno je nešto više, 1.855 tona za 6,2 miliona dolara, a u 2021. 3.000 tona za skoro 14 miliona dolara. Vidimo poslednje tri godine značajan pad izvoza govedine u Kinu.

Agroanalitičar Milan Prostran kaže da, kada je reč o potencijalnom izvozu mesa u Kinu, za početak neophodno obnavljanje stočnog fonda, jer je Srbija na tom polju u konstantnom padu.

„Mi nemamo dovoljno stočnog fonda da bi bili ozbiljni partneri za izvoz, bilo da se radi o svinjskom ili o goveđem mesu. Na prvom mestu, morali bismo da uložimo ogromne investicije u obnovu stočnog fonda. Srbija jeste među 10 najvećih proizvođača kukuruza u svetu, a u njoj postoje i prazne štale i obori, kao i ljudi koji znaju da se bave tim poslom. Znači da preduslove imamo, ali moramo prevazići domaću krizu“, objašnjava Prostran.

Međutim, kaže naš sagovornik, u našoj zemlji nema novca da se prebrodi ovaj problem, pa rešenje vidi u tome da se Kinezi zainteresuju da oni investiraju u proizvodnju, a Srbija da odradi ceo posao tova za poznate kupce.

„Ako bi ovo bio ozbiljno napravljen aranžman, tako da Kinezi investiraju, moglo bi pomoći bržem izvlačenju našeg stočarstva iz krize. Domaći poljoprivrednici nemaju pare, a ni država nema previše da u to ulaže. Kada bi aranžman bio takav da bude izražen u količinama i vrednostima, moglo bi se izračunati koliko tovnih grla je potrebno, samim tim i koliko uložiti. Jer sa sadašnjim fondom ne bismo mogli biti veći izvozni partneri“, pojašnjava on.

Prostran dodaje i da treba imati u vidu da je Sporazum o slobodnoj trgovini dvosmerna ulica, i da je pitanje ko je od dve zemlje bolji trgovac, odnosno kome će relaksirane carine više biti od koristi.

Ipak, govoreći o hrani koja bi se iz Srbije mogla izvoziti u Kinu, sagovornik Danasa ističe da potencijal ima jedino roba koja može „pretrpeti“ dug transport.

„Mala smo ekonomija, 60 odsto trgujemo sa Evropskom unijom, 30 odsto sa zemljama CEFTA i oko 10 odsto sa svim ostalim zemljama. Ali imamo viška ulja, jabuka i drugog voća, kao i šećera. Takođe i vino koje može duže putovati. Trenutno je u svetu najveća kriza vina, ali je problem što imamo samo 19 hiljada hektara pod vinogradom. Ali ono što sigurno možemo izvoziti su berzanski proizvodi, kukuruz i pšenica“, kaže Prostran.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin podseća da mi sa Kinom već imamo potpisane brojne sporazume, kao što su za kukuruz i vino, gde smo suficitarni. Ali da sa druge strane logističke mogućnosti umnogome koče to da Srbija sa Kinom razvije značajniju spoljnotrgovinsku razmenu.

„Kina je jedan od najvećih potrošača i najveći uvoznik vina na svetu, a mi to imamo da ponudimo. Možemo im izvoziti i voćarske kulture i žitarice. Ali je pitanje koliko je realno da izvozimo robu relativno male jedinične vrednosti na tako daleke relacije. Tim pre što su morske rute problematične za izvoz putem brodskog prevoza, počev od Crnog mora i Crvenog mora, sukoba Izraela i Palestine i drugih prepreka. Tu se otvaraju mnoge logističke teme, a nama se, kada nam Kina kao najmnogoljudnija država dođe u posetu, otvaraju apetiti za izvozom. Ali kada dođe do praktične realizacije, može ga sabotirati mnogo toga“, napominje on.

Naš sagovornik dodaje i da, iako imamo voća za izvoz, pitanje je koje nije kvarljivo za tako duge relacije, a da u Kinu stigne prirodno, bez hormona i drugih hemijskih dodataka.

„To definitivno nisu breskve i kajsije. Eventualno možemo izvoziti šljivu, a pre svega jabuku. Ali je pitanje koliko je Kina zainteresovana za našu jabuku, a naposletku pitanje je i kakav kvalitet bi bio nakon transporta“, zaključuje Galetin.

Jabuke i šljive, kao i trešnje i breskve ćemo moći da izvozimo u Kinu bez carine čim sporazum stupi na snagu, a sadašnja carina je 10 odsto. Carine na kajsije, pak, su 25 odsto i biće smanjene na nulu tek za 15 godina.

Takođe, zanimljivo je da neće biti smanjenja carine za sveže maline, dok će period priagođavanja za borovnice biti 10 godina sa početnih 30 odsto carine.

Za suve šljive o čijem izvozu je juče potpisan sporazum sa početnih 25 odsto carina će se smanjivati postepeno narednih 15 godina. Isto važi i za suve kajsije i jabuke.

Što se tiče vina, za pakovanja do dva litra, carinska stopa će se smanjivati narednih pet godina, ssa sadašnjih 14 odsto. Za pakovanja preko dva litra, početna carinska stopa je 20 odsto, a period prilagođavanja, odnosno smanjenja carinskih stopa do nule trajaće 10 godina.

Prelazni period u kom će se smanjivati carinske stope na rakiju je 10 godina, a početna carinaska stopa 10 odsto.