Građani mesečno štede po 4.125 dinara

Ipak, trend sve slabije štednje je evidentan, jer pre tri godine samo 36 odsto građana uopšte nije štedelo ni na jedan način, a danas čak 49 odsto njih ne uspeva da odvoji ni malo novca “za crne dane”.

Kako pokazuje najnovije istraživanje Erste grupe o štednim navikama i stavovima građana, štediše u našoj zemlji na mesečnom nivou trenutno izdvajaju prosečnu sumu u iznosu od 4.215 dinara. Četrdeset odsto ispitanika  odvaja između 2.000 i 6.000 dinara mesečno, dok više od 12.000 dinara na stranu stavlja sedam odsto štediša.

Tačno 51 procenat anketiranih građana štedi. Pritom je 20 odsto njih zadovoljno, a šest odsto vrlo zadovoljno svojom trenutnom ušteđevinom. Ove godine je nešto manje onih koji su nezadovoljni ušteđenim novcem, 22 odsto, za procenat manje nego 2015. godine.

Više od polovine građana izjavilo je da je u protekle dve do tri godine uštedelo istu količinu novca. Trećina njih je uštedela manje, a 13 odsto više u odnosu na prethodni period. Kao razlog za smanjenu štednju ističu povećane troškove života, tvrdeći da su im prihodi ostali nepromenjeni. Dvadeset i jedan odsto ispitanika ističe da je ukupni prihod njihovog domaćinstva snižen, a 14 procenata njih da je smanjilo štednju zbog povećanih troškova za porodicu.

Ipak, 71 odsto stanovnika Srbije štednju prepoznaje kao važnu, a 40 odsto je smatra veoma važnom. Štednja je najznačajnija pripadnicima starosne grupe između 30 i 49 godina. Kad je reč o ulaganjima, velika većina građana naše zemlje sebe opisuje kao „veoma” ili „prilično” obazrive: gotovo 80 odsto njih bi prihvatilo niže stope prinosa kako bi se zaštitili od gubitka novca. Samo šest odsto smatra da je uglavnom spremno da prihvati rizike zarad većih kamata.

Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija ostala je na sličnom nivou kao prošle godine – prednjače oročena štednja, štednja po viđenju i dečja štednja. Životno osiguranje, kao vrsta štednog proizvoda je ostalo na istom nivou (devet odsto).

Glavni motiv za štednju i dalje su stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve. Građani štede iz predostrožnosti (93 odsto), a kad je reč o kupovini, 32 procenta ispitanika štedi kako bi sebi moglo „nešto da priušti”, dok 20 odsto građana štedi za odmor i putovanja. Četiri procenta njih ostavlja novac po strani bez posebnog razloga,

Kada treba da se posavetuje u vezi sa štednjom ili ulaganjem novca, gotovo polovina ispitanika (46 odsto) se obraća porodici i prijateljima, dok je na drugom mestu odlazak u filijalu banke. Internet, novine i časopisi su na trećem mestu kao izvor informacija, dok se sedam odsto građana obraća ličnom bankarskom savetniku.

I dalje visok procenat ispitanih (90 odsto) tvrdi da u svakom trenutku upravlja svojom finansijskom situacijom, a 79 odsto njih smatra da drži pod kontrolom svoje mesečne izdatke i rashode. Uprkos tome, polovina ispitanika navodi da često potroši više novca nego što je planirano.

Mesečni kućni dnevnik za finansijska pitanja, koji bi pomogao u upravljanju ličnim finansijama popisivanjem troškova, zarade, uštede i ulaganja vodi 39 odsto ispitanih, a tek 12 odsto građana detaljno popisuje finansije.

U slučaju da se na računu ispitanika iznenada nađe 30.000 dinara, 70 odsto njih bi ovaj novac stavilo u banku. Gotovo četvrtina ispitanika od 30.000 ne bi uštedela ništa, a u ovoj odluci prednjače muškarci – njih 30 odsto bi potrošilo čitav iznos. Od pomenute svote, ispitanici bi prosečno uštedeli 11.881 dinar.

Kad je reč o štednji u gotovini, kod kuće ili u sefu, za ovu vrstu čuvanja novca opredeljuje se 32 procenta ispitanika, pet odsto manje u odnosu na prošlu i 13 odsto manje u odnosu na 2014. godinu.

O trošenju svakog dinara dobro razmisli 74 odsto ispitanika. Kako je pokazalo istraživanje, stav „samo jednom se živi, častim se stvarima koje želim i nije mi važno koliko ću novca imati u budućnosti“ zauzima 24 odsto građana, što je za pet procenata više no prošle godine.