Građani nezadovoljni svojom štednjom: Koliko uštedimo mesečno?

Međutim, ako uzmemo u obzir inflaciju u poslednjih godinu dana, realna štednja je smanjena znatno više, pokazuje istraživanje štednih navika građana u Srbiji koje tradicionalno obavlja Erste banka.

Prema istraživanju obavljenom u junu i julu ove godine vidi se pogoršanje finansijske situacije kod naših građana. Od 510 ispitanika čak 45 odsto je prijavilo pogoršanje finansijske situacije, dok se prethodnih godina taj broj kretao između 25 i 30 odsto.

S druge strane, poboljšanje je prijavilo svega 10 odsto ispitanih, naspram 16 odsto prošle godine ili 25 odsto 2020. pandemijske godine.

Promenu u finansijskoj situaciji nije osetilo 40 odsto građana.

Iako su pitanja postavljena u junu i julu čak 57 odsto ispitanih je reklo da su veoma ili prilično pogođeni inflacijom, dok je 34 odsto isptianih pomalo pogođeno.

Prema rečima Ansgara Lonera, generalnog direktora agencije IMAS International koja je radila istraživanje za Erste, kada bi se upitnik ponovio u septembru i oktobru videli bismo još veći procenat ljudi pogođenih inflacijom.

Rast cena uticao je na skoro 40 odsto ispitanih da smanje svoju potrošnju ili prilično ili puno, dok je 48 odsto pomalo smanjilo potrošnju. Samo šest odsto ispitanih nije nimalo smanjilo potrošnju.

Kao i prethodnih godina oko 70 odsto upitanih je reklo da je štednja prilično ili veoma važna, dok oko 11 odsto ne smatra štednju važnom.

Ove godine 43 odsto ispitanih je prijavilo da ne štedi uopšte i to je za jedan, dva procenta manje nego prethodnih godina, ali zato od onih koji štede čak 32 odsto drži novac u slamaricama ili sefovima.

To je rast od 10 procentnih poena u odnosu 2020. godinu, ljudi koji nikome ne poveravaju svoj novac.

Najčešći vid štednje je živono osiguranje (13 odsto ispitanih), štednja po viđenju (11 odsto), oročena štednja (osam odsto).

Od onih koji štede više od 40 odsto je nezadovoljno koliko uštedi i to je pogoršanje sa 27 odsto prošle godine.

S druge strane procenat zadovoljnih svojom štednjom je iz godine u godinu stabilnih oko 25 odsto ispitanika.

Najvažniji razlog štednje ove godine je ostavljanje novca za teška vremena i hitne slučajeve. To je glavni razlog štednje za 53 odsto ispitanih, dok je na drugom mestu finansijska rezerva sa sebe ili porodicu u 45 odsto slučajeva.
Kod štednje za kupovinu ubedljivo najvažniji razlog je štednja za odmor.

Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad za sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste banci istakao je da štednja u ovoj banci raste, a posebno dinarska usled mera NBS na dinarizaciji i stabilnog kursa.

„Imali smo rast štdnje po viđenju, posebno u prvom tromesečju kada je izbio rat u Ukrajini, ali i rast oročene štednje. Prosečan iznos depozita iznosio je 18.500 evra ili u sluačju dinara 1,6 miliona dinara. Zanimljivo je da je prosečan iznos dinarskih depozita za godinu dana uvečan za 140 odsto“, rekao je Stameski.

Prema njegovim rečima, tipičan depozit u njegovoj banci iznosi 20.500 evra ili 2,085 miliona dinara i oročen je na 12 meseci.

„Kamatne stope na štednju su gotovo udvostručene i imaju dalju tendenciju rasta. To je dobra vest za štediše posle godina negativnih kamata“, ocenio je on.