Građani plaćaju takse, investitori se izvukli

Zakon o ozakonjenju, kako je nazvan u svojoj radnoj verziji, već koliko danas biće na javnoj raspravi, a prema najavama Mihajlovićeve, do kraja oktobra mišljenje o njemu daće ministri, poslanici će ga potom usvojiti, a počeće da važi istog dana po usvajanju, jer podzakonskih akata, kako je naglasila, neće biti.

– Obećali smo da ćemo da uvedemo red i ovaj zakon će na brz i jednostavan način da reši problem legalizacije. Svaki treći objekat u Srbiji je nelegalan i ako bismo nastavili tempom kao do sada, problem nikada ne bismo rešili – rekla je Mihajlovićeva.

Ona je naglasila da zakon nema rok trajanja i da će po njegovom usvajanju oni koji su predali zahtev moći da dobiju potvrdu da su ozakonili objekat za najmanje 23 dana, a najduže za godinu. Oni koji sada planiraju da počnu da grade nelegalno treba da znaju da im se neće „gledati kroz prste“ i da će sve što sagrade biti srušeno.

– Od trenutka stupanja na snagu zakona svi koji su sagradili nelegalne objekte ulaze u proces ozakonjenja. Kada počne ceo proces, poredićemo postojeće stanje sa foto-snimcima i svi oni objekti koji budu započeti posle usvajanja zakona biće srušeni. Oni koji nisu podneli zahtev i u roku od 309 dana ne uđu u proces ozakonjenja, isto će biti srušeni – napomenula je Mihajlovićeva.

U Srbiji ima 1,46 miliona nelegalnih objekata, a u zakonom predviđenom roku za podnošenje zahteva za legalizaciju do februara prošle godine svega 771.000 njih je to učinilo. Druga polovina nije. Međutim, novi zakon omogućiće i jednima i drugima da ozakone svoju imovinu, uz troškove koji su i do 238 puta manji od ranijih.

– Oni koji su podneli zahtev platiće samo taksu i to 3.000 dinara za kuću ili stan do 100 kvadratnih metara, oni koji nisu, moraće uz taksu da pribave i dokaz o svojini nad objektom, kao i popis zatečenog stanja – napomenula je potpredsednica Vlade.

Po novom zakonu za manje porodične kuće potrebna su samo ova dva dokumenta i 12.000 dinara, dok je ranije trebalo čak šest papira i dva miliona dinara.

Oni koji su predali zahtev po usvajanju zakona platiće samo opštini taksu – ako su kuća ili stan veći od 100 kvadratnih metara, taksa je 10.000 dinara, a za kuće do 300 kvadrata taksa je 20.000 dinara.

 Ovaj zakon će, između ostalog, omogućiti investitorima da ne plate legalizaciju za zgradu koju su napravili. Zakon o ozakonjenju predviđa da stanari mogu da legalizuju svoje stanove, ali usput i zgradu. Dovoljno je da samo jedan vlasnik stana podnese i zahtev za ozakonjenje zgrade i ona će se smatrati legalizovanom. Taksu za svoj stan vlasnik plaća po propisanoj ceni, za zgradu taksa se ne naplaćuje.

U ovakvoj podeli karata dobro su prošli i oni koji su izgradili komercijalne prostore, jer će čak i oni koji su se oglušili o prethodni zakon i nisu predali zahteve za legalizaciju moći to da učine i to po ceni 41 put nižoj od dosadašnje.

Na primer, za komercijalni objekat veličine do 1.000 kvadratnih metara po novom zakonu potrebna su dva dokumenta i 59.000 dinara, za veće objekte ukupan trošak legalizacije je 2,3 miliona, što je znatno umanjenje u poređenju sa 95 miliona koliko je ranije bilo potrebno da bi se legalizovao objekat veći od 1.000 kvadrata.

Predsednik Građevinske komore Goran Rodić kaže za Danas da pozdravlja odluku da taksa za plaćanje legalizacije bude simbolična za sve one koji rešavaju stambeno pitanje. Takvih je, prema podacima Ministarstva, više od 70 odsto.

– Svi koji su gradili u komercijalne svrhe i zaradili na tome, treba da plate punu cenu. To se odnosi na one koji su iskoristili i gradili objekte i stambene i poslovne u poslednje dve godine, odnosno otkad je završen rok za predaju zahteva. Njima treba debelo naplatiti – naglašava Rodić. 

„Zakon nije pravljen po imenu i prezimenu“

Na pitanje šta će po novom zakonu biti sa kućom predsednika Srbije Tomislava Nikolića koja je izgrađena na javnoj površini, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović je rekla da zakon „nije pravljen po imenu i prezimenu“, te da je on u najširem interesu građana. „Napravili smo zakon da bismo stavili tačku na sve bespravne gradnje. Zakon će da sprovode lokalne samouprave i tačno se zna gde može a gde ne može da se gradi“, rekla je Mihajlovićeva, napomenuvši da ne očekuju da bi Nikolić mogao da „ne potpiše ovaj zakon“.

Modernizuje se 500 kilometara srpskih pruga

U Srbiji će u naredne tri godine, posle dvadesetogodišnjeg zastoja, biti modernizovano 500 kilometara pruga, a ukupna vrednost investicija iznosi milijardu evra, izjavila je juče Zorana Mihajlović, otvarajući deonicu Sopot Kosmajski-Kovačevac na železničkom Koridoru 10. Svečanom otvaranju upriličenom na Dan železničara, prisustvovali su i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin, predstavnici poslovodstva preduzeća „Infrastrukture železnice Srbije“ i ruske kompanije „RŽD internešenel“. Deonica Sopot Kosmajski-Kovačevac je duga 18,4 kilometra, a brzina saobraćaja je nakon remonta povećana sa 30 na 120 kilometara na sat. Vrednost radova je 11,8 miliona dolara, a finansirani su sredstvima ruskog kredita za železnicu ukupne vrednosti 800 miliona dolara.