Građani plaćaju više od 20 miliona evra za "zelene" kilovate

Naime, država stimuliše proizvođače OIE kroz takozvane fid-in tarife, odnosno EPS otkupljuje električnu energiju od njih po većoj ceni a razliku između regularne i povlašćene cene plaćaju građani. Ta naknada iznosi 0,093 dinara po kilovat času. U praksi to znači da domaćinstvo koje primera radi troši 350 kilovat-časova za plaćanje računa dodatno izdvoji 32,55 dinara. Oni koji troše 500 kilovat-časova dodatno izdvoje 46,5 dinara a potrošači koji se greju na struju i potroše recimo 700 kilovat-časova u zimskom periodu izdvoje za tu naknadu 65,1 dinar. S obzirom na niska primanja i visok iznos koji treba izdvojiti za potrošačku korpu većina građana smatra da je to neopravdani trošak.
Stručna javnost je pak podeljena po tom pitanju. Pojedini eksperti smatraju da je sasvim uobičajeno da naknadu plaćaju krajnji potrošači dok drugi misle da to uopšte nije korektno. Slobodan Ružić, nekadašnji zamenik ministra energetike i direktor firme Enerdži sejving grup, kaže za Danas da ni cena po kojoj EPS otkupljuje struju od proizvođača koji je crpe iz OIE ni naknada koju plaćaju građani za njeno korišćenje nije velika.

– EPS ne radi ništa na svoju ruku već je država donela odgovarajuće uredbe za stimulaciju investitora u OIE. Cena je proračunata tako kako bi oni svoje investicije isplatili u roku od 12 godina. U datom trenutku ne postoji mogućnost da se ta cena smanji sem u slučaju da dođe do pada cena opreme potrebne za izgradnju i rad postrojenja iz kojih se dobijaju OIE. Jedini izuzetak je solarna energija gde je već duži niz godina cena opreme u padu pa bi se tu moglo naći prostora za korekciju – navodi naš sagovornik.

On dodaje ni da cena koju plaćaju potrošači kroz naknadu za OIE nije visoka.

– Ta cena se utvrđuje na osnovu razlike regularne i cene za proizvođače iz OIE a zavisi od njihovog broja i količine struje koju proizvedu. U perspektivi možemo da očekujemo da će visina te naknade samo rasti u zavisnosti od toga u kojoj meri će se povećavati broj investicija u OIE i njena proizvodnja. Taj iznos može da miruje samo u slučaju da se poveća osnovna cena struje kojom EPS snabdeva potrošače – naglašava Ružić.

On dodaje da se sistem fid-in tarifa primenjuje u razvijenim zemljama Evrope u poslednjih dvadesetak godina i da je uobičajeno da krajnji potrošači plaćaju naknadu za korišćenje OIE.
Sa druge strane Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže za Danas da su fid-in tarife u Srbiji visoke a da bi naknadu za korišćenje OIE trebalo ukinuti.

– U Evropi su ranije fid-in tarife bile veoma visoke. Međutim to se pokazalo kao loše rešenje na duge staze. S obzirom da je obavezno da se prvo otkupljuje struja iz OIE umesto da se troši ona koju proizvede elektroprivreda te zemlje, a to je slučaj sada i kod nas u Srbiji, dešavalo se to da se stvaraju enormni gubici jer su elektroprivrede bile prinuđene da kupuju skuplju struju umesto da koriste svoju jeftiniju. Zbog toga su recimo u Nemačkoj te fid-in tarife smanjene. Istim putem bi trebalo ići i u Srbiji jer su i ovde suviše visoke – smatra Vuletić.

On ističe da nije korektno to što potrošači u Srbiji plaćaju naknadu za struju proizvedenu iz OIE.

– Država bi to trebalo da reguliše na takav način da potrošači ne budu oštećeni. Cena struje bi trebalo da bude jedna i ista za sve bez bilo kakvih dodatnih naknada koje opterećuju potrošače. To što država želi da stimuliše vlasnike OIE ne znači da ceh treba da plaćaju građani – navodi Vuletić.
Fid-in tarife u Srbiji zavise od izvora iz koga se dobija struja kao i od snage postrojenja. Cena za hidroelektrane je od 6 do 12,6 evrocenti po kilovat-času. Za biomasu od 8,22 do 13,26. Za biogas od 15 do 18,33 evrocenta po kilovat-času. Za struju iz otpada se plaća 8,44 do 9,2 evrocenta po kilovat-času. Za elektrane na vetar otkupna cena je 9,2 a za solarne elektrane od 12,4 do 14,6. Iz geotermalnih elektrana se dobija struja koju EPS plaća 8,2 a iz elektrana na otpad 8,57 evrocenti po kilovat-času. Za elektrane koje kombinovano proizvode električnu i toplotnu energiju cena je 7,45 do 8,2 evrocenta po kilovat-času.

U Elektroprivredi Srbije kažu za Danas da su u prošloj godini od proizvođača iz OIE kupili struju u vrednosti od 3,9 milijardi dinara, a da su na osnovu toga od potrošača naplatili 2,5 milijardi dinara.

– Naknadu za povlašćene proizvođače električne energije određuje Vlada Srbije. Naknada se u skladu sa uredbom naplaćuje po utrošenom kilovat-satu kroz račun za struju. Prikupljeni iznos naknade zavisi od nivoa mesečne potrošnje i stepena naplate – navode u EPS-u.

U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu za Danas da je sve urađeno u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije i deo je procesa evropskih integracija. Međutim, obnovljivi izvori energije su i u nacionalnom interesu jer doprinose energetskoj bezbednosti koja je deo nacionalne bezbednosti, sigurnosti snabdevanja, korišćenje domaćih resursa i sl. – kažu u tom ministarstvu. Navodi se i da se korist za potrošače ogleda u povećanju sigurnosti snabdevanja, veće raznovrsnosti energetskih izvora, smanjenju uvozne zavisnosti, povećanju poreskih prihoda i sl. Životna sredina najveće koristi ima zbog doprinosa elektrana koje koriste OIE u smanjenju emisija ugljen dioksida.