Građani Srbije bankama duguju 6,76 milijardi evra

Kamate na stambene kredite pale su sa 4,16 odsto u decembru na 3,94 odsto u avgustu, dok su na potrošačke kredite kamate pale sa 9,38 na 8,37 odsto. Možda na prvi pogled iz ovih podataka i ne deluje da su krediti naročito pojeftinili, ali treba imati na umu da je trend zabeležen ove godine u stvari samo nastavak trenda iz 2015. kada je pad kamata bio još izraženiji.

Sve to je konačno dovelo i do oporavka tražnje za kreditima, a to opet do jače konkurencije među bankama, koje bi da iskoriste trenutak spremnosti građana da se ponovo zadužuju.
Više je razloga za nastalu situaciju. Tu su, između ostalog i stabilnost dinara i niska inflacija, zatim rast plata u privatnom sektoru, pa i povećanje zaposlenosti, ma koliko ono možda bilo rezultat prevođenja radnika iz sive zone u legalne tokove. Međutim, najveći razlog je svakako referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, koja utiče na visinu svih kamata na kredite u dinarima. NBS je još početkom 2013. godine počela da smanjuje repo stopu sa tadašnjih 11,75 odsto na sadašnjih četiri procenta. Ali, pad stope nije bio ravnomeran. Najoštrije smanjenje izvedeno je u 2015. kada je NBS skoro prepolovila referentnu kamatu sa osam odsto na 4,5 odsto, sa koliko smo započeli ovu godinu. To je dovelo do pada kamatnih stopa na sve kredite, a dodatno smanjenje repo stope za još pola procenta u proteklih nekoliko meseci, samo je dodatno učvrstilo trend pojeftinjenja kredita.
Rezultat nije izostao pa je tražnja za kreditima dostigla rast od skoro jedan odsto mesečno. Sve vrste kredita su u ekspanziji, pri čemu je najmanji rast, od još uvek vrlo skromnih 1,6 odsto u dosadašnjem delu godine kod stambenih kredita, a najveći – od čak 32,6 odsto kod kredita za refinansiranje.

Iz toga se jasno zaključuje da su građani u najvećoj meri zainteresovani da svoje stare, skupe kredite, uzete u vreme kada su kamate bile visoke, zamene jeftinijim zajmovima koji su sada u ponudi. Na to ukazuje i činjenica da su jedine dve kategorije zajmova koje beleže pad – dozvoljeni minus i dug po kreditnim karticama – odnosno oni proizvodi kod kojih banke građanima naplaćuju ubedljivo najviše kamate. U prvom slučaju, građani su ove godine svoje dugove smanjili za 1,7 odsto, a u drugom za 1,6 procenata.

Dakle, jasno je da ljudi sve više uzimaju povoljne kredite kako bi otplatili kartice, izašli iz minusa i zamenili svoje stare kredite novim, a onda i da bi od banke dobili i nešto sveže gotovine.
Zato ne čudi to što podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju rast zaduženosti po glavi stanovnika, kakav nije viđen još od 2011. godine. Tako danas svaki čovek u Srbiji bankama u proseku duguje po 940 evra, a ako se ovaj trend nastavi, dug će do kraja godine dostići i 960 evra. Poređenja radi, prošlu godinu smo završili sa zaduženošću od 897 evra po čoveku, dok je pre deset godina, svaka osoba u Srbiji bankama dugovala samo po 401 evro. Ukupno gledano, građani Srbije bankama danas zajedno duguju čak 6,76 milijardi evra.

Niske cene nekretnina razlog rasta stambenih kredita

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić nedavno je izjavio da su banke najveći rast iskazale kod gotovinskih kredita, a blago povećanje i kod stambenih, te da je pad kamatnih stopa i cena nekretnina najverovatniji razlog njihovog porasta.
„Uspostavljena je i stabilnost kod docnje u vraćanju kredita koja iznosi 11,5 odsto. Učešće docnje u dugu po osnovu kredita kod pravnih lica je 13,7 odsto, a kod stanovništva 7,2 procenta“, izjavio je Dugalić.