Foto: Lj. B.Dok je u svetu ove godine ukupna vrednost tržišta elektronske trgovine veća od 3,4 triliona dolara, u Srbiji je ukupni prihod od e-trgovine prošle godine bio nekih 289 miliona evra, a prema procenama za ovu godinu prihod bi mogao da bude 328 miliona evra.
Nepoverenje i nedovoljna informisanost javnosti o ovom obliku kupovine glavna su prepreka zbog koje ona nije dovoljno zaživela.
– Elektronska trgovina u Srbiji zaostaje za onom u razvijenim zemljama EU, kod nas je učešće e-trgovine u bruto društvenom proizvodu 0,77 odsto, u Zapadnoj Evropi je 4,11 odsto, dok je taj procenat u Istočnoj Evropi 1,47 odsto, s tim što je u Rumuniji 2,43 odsto – rekla je Dragana Stanojević, zamenica direktora USAID Programa za ekonomsku saradnju na konferenciji u hotelu Envoy, posvećenu upravo razvoju elektronske trgovine u našoj zemlji.
Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine Tatjana Matić rekla je da Zakon o e-trgovini nije sam po sebi bio dovoljan za razvoj ove oblasti, već da su ključne bile i izmene zakona o trgovini i onoga o poštanskom saobraćaju jer bez njih ne bi bilo preduslova za razvoj e-trgovine. Jedna od bitnih izmena zakona o poštanskom saobraćaju je, kako je rekla, i ona koja je uvela obavezu indentifikacije pošiljaoca.
Elektronska trgovina u maloprodaji globalno dostiže 13,7 odsto maloprodaje ove godine, a očekivanja su, prema podacima Nasdaqa, da će do 2040. približno 95 odsto svih kupovina biti preko elektronske trgovine.
Srbija za sada kaska, ali prostora za napredovanje ima dosta što je pokazalo i istraživanje Programa za ekonomsku saradnju USAID koje je novinarima predstavio profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Stojković.
– Po internet korisniku u Srbiji imamo 72 evra prometa u e-trgovini, u EU je to deset puta više, u Hrvatskoj tri puta više. Tu mi zaostajemo i to je ono što nam je potrebno – veći obim transakcija – rekao je Stojković.
https://www.instagram.com/p/B5aaoXxJKBH/
Istraživanje je pokazalo i da 76 odsto prometa u elektronskoj trgovini dolazi od onih koji trguju preko internet radnji, 20 odsto od kupovine na društvenim mrežama i svega četiri odsto od šopinga preko mobilnih aplikacija. Upravo prostora za napredovanja najviše ima, napominje Stojković, u ovom poslednjem.
– Mobilne aplikacije su ogromna šansa za e-trgovinu, jer 90 odsto korisnika pristupa internetu preko pametnih telefona – naglasio je Stojković.
Barijera je dosta, kako je rekao, od nepoverenja, do straha od takve kupovine, sive ekonomije, nedovoljno razvijene kurirske službe, ali većina trgovaca, ipak, oseća boljitak.
– Tri četvrtine trgovaca je reklo da im je sada bolje nego pre tri godine, dok je svega dva odsto njih reklo da im je lošije nego ranije. Osim toga, 85 odsto njih je reklo da nije imalo negativno iskustvo, a svega troje od 434 koliko ih je učestvovalo u ispitivanju imalo je problem sa nekom vrstom narušavanja privatnosti podataka – naglasio je Stojković.
Predsednica Asocijacije E-Commerce Srbija Zorana Milidrag istakla je da je važno što postoji kontinuiran rast u Srbiji i istakla da je pet najvećih onlajn šopova u Srbiji ove godine imalo 40 miliona evra prometa. Milidrag je pomenula samo nekoliko dobrih primera onlajn trgovine kod nas poput Tehnomanije ili Sport Visiona, ali i naglasila da prostora za širenje tržišta ima i da postoji bar 20 odsto kupaca do kojih bi moglo da se dopre, a da se pritom to ne oseti u tradicionalnoj kupovini.
Kina broj jedan
Samo tokom jednog dana 11. novembra najpoznatiji kineski onlajn prodavac Alibaba imao promet od 38,4 milijarde dolara, a milijardu dolara ostvareno je tokom prvih 68 sekundi akcije, 10 milijardi dolara za prvih pola sata. Kina je vodeća zemlja kada se radi o onlajn trgovini, a u prilog tome ide i podatak da e-trgovina čini 25 odsto u maloprodaji ove zemlje, gledano u novcu to je 1,500 milijardi dolara, što je više od onoga koliko narednih deset država ukupno prihoduje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
