Dozvoljeni minus uz ogromne kamate: Koliko nam banke naplaćuju „brze pare“?

Moderno doba donelo je sa sobom i svet platnih kartica i tekućih računa, pa je donelo i mogućnost mnogo bržeg zaduživanja i trošenje velikih suma novca koje zapravo ne posedujemo.

Dozvoljeni minus je najjednostavniji vid zaduživanja kod banke i način da se dođe do „brzog novca“, ali što je brzo takođe je i jako skupo, pa građani teško izlaze iz tog začaranog kruga dugovanja.

Prema podacima Udruženja banka Srbije iz maja ove godine, u našoj zemlji ima 5.953.461 korisnika, a ukupno ima 9.052.461 tekućih računa. Iznos dozvoljenog prekoračenja iznosio je preko 44,1 milijarde dinara.

Tada je, prema istim podacima, bilo i 922.886 korisnika sa 1.154.094 kreditne kartice. Iznos odobrenog limita za te kredite bio je preko 100,7 milijardi dinara, dok je iskorišćeno blizu 33 milijarde.

Ovi podaci pokazuju da građani u nedostatku novčanih sredstava često pristupaju brzim i lakim zaduživanjima kod banaka, recimo otvaranju dozvoljenog minusa ili kreditne kartice.

Međutim, ova opcija koju banke nude građanima više liči na „medveđu uslugu“, s obzirom da su kamate na ovaj vid duga jako visoke.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), prosečne ponderisane kamatne stope na dozvoljena prekoračenja na godišnjem nivou u proseku su 28,49 odsto.

Međutim, visina kamate varira od banke do banke, pa tako idu od 11,22 odsto, kolika je u Prokredit banci do 33,41 odsto koliko je u Adiko banci.

Što se tiče Rajfajzen banke, kod njih je kamata na dozvoljeni minus 29,38 odsto, dok Banka Inteza nudi kamatu od 26,99 odsto. OTP banka ima nešto više kamatne stope od 30,85 odsto.

NLB Komercijalna banka nudi kamatu od 28,56 odsto, dok Erste banka ima nešto višu kamatu od 31,38 odsto.

Ukoliko korisnik ove usluge prekorači i dozvoljeni minusi i uđe u nedozvoljeni, kamate su u većini banaka značajno više, ali je ukupni prosek niži i iznosi 26,79 odsto.

U pomenutoj Prokredit banci kamata na nedozvoljeno prekoračenje je još niža i iznosi svega 9,51 odsto, dok je, s druge strane, u Jetel banci ova kamata čak 50,57 odsto.

Rajfajzen banka nudi značajno nižu kamatu za nedozvoljni minus od 18,63 odsto, dok Inteza nudi višu od 28,29 odsto. Nešto višu kamatu nudi NLB Komercijalna banka  za nedozvoljni minus i ona je 28,97 odsto, dok je u Erste banci kamata za ovo zaduživanje 14,25 odsto.

Što se tiče OTP banke, kod njih je kamata za nedozvoljeni minus viša nego za dozvoljeni i iznosi 31,24 odsto.

NBS je na svom portalu „Tvoj novac“ čak dala primer kako izgleda korišćene dozvoljenog minusa.

„Ako pretpostavimo da ste na početku godine iskoristili dozvoljenu pozajmicu od 40.000 dinara, uz mesečnu kamatnu stopu od 2,5 odsto, odnosno 34,49 odsto efektivne kamatne stope (EKS) na godišnjem nivou, i da ste tokom cele godine uvek koristili iznos maksimalno dozvoljenog minusa, tačnije da niste mesečno umanjivali svoj dug (što je u praksi najčešći slučaj), vaša ukupna godišnja obaveza po osnovu kamate za korišćenje dozvoljenog minusa po tekućem računu iznosila bi 12.000 dinara ili 1.000 dinara mesečno“, pojasnili su oni.

Međutim, kako upozoravaju, i pored toga što biste za godinu dana platili 12.000 dinara za korišćenje dozvoljene pozajmice, ako niste umanjivali svoj minus svakog meseca, i nakon godinu dana još uvek biste dugovali svih 40.000 dinara.

„Samo redovnim umanjivanjem duga po osnovu iskorišćenog minusa možete izbeći plaćanje znatne sume po osnovu kamate na ukupan dug i istovremeno, postepeno, u potpunosti vratiti dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu“, objasnili su iz NBS.

Iz Narodne banke savetuju da se dozvoljeni minus koristi samo u krajnjoj nuždi.

Takođe, oni pozivaju korisnike da se prvo upoznaju sa svim uslovima i troškovima korišćenja dozvoljenog minusa po tekućem računu.

„Ako ste već prinuđeni da koristite dozvoljeni minus, nastojte da to bude samo na kraći vremenski period. Ako dozvoljeni minus koristite tokom dužeg vremenskog perioda, potražite savet od banke koji bi drugi finansijski proizvod (gotovinski kredit, platna kartica…) za vas bio povoljniji umesto dozvoljenog minusa“, navodi se na njihovom sajtu.

Pored dozvoljenog i nedozvoljenog minusa, postoji i način zaduživanja preko kreditne kartice. Ovu vrstu zaduživanja, takođe, nudi većina banaka, ali su kamate isto visoke. Zato je poželjno da se korisnik pre upuštanja u ovaj vid zaduživanja raspita kolika je visina godišnje efektivne kamatne stope.

Ona može značajno da se razlikuje od banke do banke. Banka Inteza nudi različite vrste kreditnih kartica.

Za „Mastercard Standard“ karticu, efektivna kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi 20,13 odsto, kada se priča o potrošnji u dinarima. Ista kamatna stopa biće i ukoliko se odlučite za „Visa Classic“ kreditnu karticu.

Ova kamatna stopa značajno je viša u Rajfajzen banci gde iznosi 38,67 odsto na godišnjem nivou. Na sajtovima svih banaka možete videti kolike su kamatne stope ili se raspitati o tome kod bankara.

OTP banka nudi godišnju efektivnu kamatnu stopu za „Masterata“ kreditnu karticu u iznosu od 34,66 odsto, dok je kamata za „Visa Gold Olympic“ karticu 36,18 odsto.

Podsećamo, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković nedavno je najavila ograničavanje kamatnih stopa na dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja i na kreditne kartice.

Iako je to još uvek na nivou najave, ova vest obradovala je klijente iako nema garancija da će se kamatar sniziti, već samo da neće rasti.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić za Danas kaže da se građani zadužuju na ovaj način jer je to najjednostavniji način.

„Svako uzimanje nekog drugog kredita traje i to je procedura, a ovo je mnogo jednostavnije i građanima je vrlo privlačno“, objašnjava on.

Međutim, Dugalić ukazuje da je to zamka.

„Kada imate neki dozvoljeni minus, olako se zadužujute i onda posle otplata postaje veliki problem“, smatra naš sagovornik.

Dugalić se osvrnuo i na najavljeno ograničavanje ovih kamata od strane NBS.

„To ograničavanje ima ekonomsko opravdanje, jer su one prilično visoke. To će u izvesnoj meri pomoći građanima, ali je mera mogla biti doneta i ranije, u ovom trenutku ona je samo gašenje požara“, smatra on dodajući da su pustili da se građani već previše zaduže, pa da leče posledice.

„Što se tiče banaka, one to neće puno da osete, jer su kamatne stope već jako visoke“, objašnjava Dugalić.

On podseća da banke zarađuju mnogo, a nije učinjen nikakav napor države da taj ogroman profit oporezuje.

„Trebalo bi im naplatiti porez na ekstraprofit i to je onda nešto što bi zapravo uticalo na banke. Ili uvesti neku vrstu poresbnog poreza namenskog karaktera, da se na taj način, recimo pune fondovi za lečenje dece“, predlaže Dugalić.

On smatra da dugoročno nije dobro sve što se veštački uradi.

„Sve se to pre ili kasnije vrati kao bumerang. Kada se ova mera bude ukinula, onda će se sve vratiti na prethodni nivo i još viši“, navodi Dugalić.