Dozvoljeni minus uz ogromne kamate: Koliko nam banke naplaćuju „brze pare“?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U Americi gde si kreditne kartice dugo bile osnovni način kupovine postoji veliki problem. Bankama je ustvari prepusteno da biraju cene usluga. Zašto, pa prvo ne bitno da lobisti u Washingtonu su plaćeni od strane banaka da zaštite banke. Ono što je ovde možda izostavljeno – troškovi opomena i ostalih „kazni“ za sirotinju prevazilazi duboko troškove kamata.

   Kod nas ne postoji sistem lobiranja, bar ne javni. Naše političare plaćamo mi građani. I moraju da se ograniče „sloboda“ banaka da rade kako žele, da naplaćuju papreno. Najviše strada sirotinja, a ne mi što nam takve usluge ne trebaju. Mora ze sprečiti da banke defacto od ljudi lošeg finansijskog stanja postanu njihove sluge, a banke pravim imenom „zelenaši“.
   Moramo naučiti iz primera Amerike kako da ukupnom zakonskom regulativom zastitimo siromašne.

2. ..odem prosli mesec da zatvorim t.racun u jednoj novokomponovanoj banci i platim ja neku sicu od stotinu i neki dinar..uplatim ono nesto pao im sistem nemogu da stampaju potvrdu ai da se ceka jos odnekud da im stigne da li im nisam zavuko ruke po nekom kreditu..nisam mogo cekati odem i dodjem posle jedno mesec dana ..dobar dan dobar dan..sve iznova trazim papir diplomu da sam zatvorio tek,racun oni nadjose jos 250 dinara zato sto je tek.racun radio taj mesec jer je rigistrovao ulatu za zatvaranje racuna..platim i to opet se ceka od neke kanselarije iz njihovih sistema dali ima nekog ostatka i tako izdadose mi POTVRDU da sam pogasio racu,,sramota sta banke pribegavaju tipicnom lopovizmu ,,imali kraja bahatosti koje je drzava omogucila bankama..narode cuvajte se