Foto: FoNet/ Ministartsvo odbraneNema korone koja može zaustaviti kreditiranje u Srbiji. Prošle godine, prema podacima Udruženja banaka Srbije, ukupna kreditna aktivnost je povećana za 9,7 odsto i to 12,6 odsto stanovništvu i devet odsto privredi.
To dolazi nakon još većeg rasta u 2020. od skoro 12 odsto, a i prethodnih godina kreditiranje je raslo po sličnim stopama.
Da li je to dobra ili loša stvar?
Da li je to znak poverenja građana u ekonomsku budućnost ili potreba da se premosti pad standarda zbog rasta cena kreditima?
Mišljenja su oprečna. Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, smatra da je to dokaz da je u prethodne dve pandemijske godine održana stabilnost finansijskog sektora.
„Stabilnost uz povoljnu dinamiku privrednog rasta doprineli su da plasmani banaka ostanu visoki. Takođe, visok rast investicionih kredita privredi ukazuje i na nastavak privrednog rasta i u ovoj godini. [to se tiče stanovništva, deluje da optimizam u pogledu potrošnje ne jenjava“, napominje on.
U drugoj polovini prošle godine zabeležen je rast inflacije koja je u decembru međugodišnje stigla i do 7,9 odsto.
Nikolić kaže da u strukturi potrošnje dominiraju hrana i energija koji su i najviše poskupeli, što utiče na pad standarda, ali da krediti mogu to da nadoknade i omoguće da se zadrži isti nivo potrošnje dok se sredinom godine cene ne stabilizuju.
On ističe da u prethodnoj godini možemo biti zadovoljni ukupnim plasmanima kredita privredi i stanovništvu.
Ukupan dug građana i privrede bankama na kraju prošle godine iznosio je 26,7 milijardi evra, od čega je 55 odsto dug privrede, a ostatak stanovništva.
U prethodnih 12 meseci, što se tiče fizičkih lica, najviše su porasli potrošački krediti, za 26 odsto, ali njihov obim je jako mali i mada je procenutalno promena visoka, po obimu je zanemarljiva. S druge strane, rast stambenih kredita od 16,8 odsto je ozbiljan, posebno zato što stambeni krediti čine blizu 42 odsto ukupnog duga građana.
Veroljub Dugalić, profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, ističe da su ovakvoj ekspanziji stambenih kredita doprinele pre svega istorijski niske kamatne stope.
„Poslednjih godina imamo ekspanziju u građevinarstvu. Pokazalo se da je to najisplativiji način rada za investitore, a s druge strane često jedina mogućnost građana da dođu do svog stana. Uvek sam upozoravao da se krediti uzimaju na što kraći rok, jer iako je rata možda viša, manje se kamate plati bankama, odnosno ukupan trošak je manji. S druge strane obavezivanje na 30 godina je rizično, jer se ne može sagledati kakve sve promene mogu da se dese. Ipak, ljudi imaju velike potrebe, a mogućnosti i standard su mali i onda idu na duži rok da bi mogli da priušte otplatu rata. Drugim rečima, nije problem rata nego plata“, ističe Dugalić.
Bumu stambenih kredita verovatno su doprinele i mere NBS koja je omogućila bankama da produže rok otplate za najduže pet godina. Takođe je dozvoljeno da se učešće za kupovinu prve nekretnine smanji sa 20 na 10 odsto, uz smanjenje minimalnog stepena izgrađenosti objekta koji se može kupiti na kredit. Na kraju, dužnicima koji zbog okolnosti izazvanih pandemijom nisu bili u mogućnosti da redovno plaćaju rate omogućeno je da se do kraja aprila 2021. prijave za refinansiranje kredita, uz grejs period od šest meseci.
Najveći obim kredita građanima na kraju prošle godine odnosio se na keš kredite, čak 5,3 milijardi evra. I to je za 10 odsto više nego na početku prošle godine. Dugalić ocenjuje da su oni najzgodniji, jer nema nikakvih uslova u vidu namene, već mogu da se troše na bilo šta.
„Oni su istovremeno i najveća zamka, jer oni idu najčešće u potrošnju, a onda nastaju problemi kada ih treba vratiti“, upozorava on.
Sveukupno na ekspanziju kredita presudno su uticali visok privredni rast prošle godine, ali i kako objašnjava Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, mere ekspanzivne monetarne politike i centralne banke u pogledu kreditiranja.
„Imali smo garantnu šemu države i banaka, kao i moratorijum na otplatu kredita. I naravno niske kamatne stope su doprinele rastu kreditiranja. Zanimljivo je da je Srbija 2020. godine bila među zemljama sa najvećim rastom kreditne aktivnosti u Evropi, uglavnom kao rezultat raznih podsticaja. S obzirom da su trenutno kamatne stope na plasmane banaka i u evrima u dinarima realno negativne zbog inflacije, može se očekivati zaoštravanje kreditne politike banaka. Banke to za sada pokrivaju još nižim kamatama na izvore finansiranja, na štednju i kod centralnih banaka“, napominje Arsić.
Kako inflacija utiče na kredite, tako su i oni uticali na inflaciju. Arsić kaže da empirijske studije ukazuju da zemlje sa većom kreditnom aktivnošću imaju i višu inflaciju.
„Naša inflacija je dominantno uvozna, ali na to da bude iznad proseka Evrope uticala je ekspanzivna monetarna politika. Krediti jesu doprineli inflaciji“, zaključuje on.
Uprkos rastu kredita problematični krediti su i dalje na niskom nivou. Kod preduzeća su na 3,4 odsto što je za 0,8 poena manje nego na kraju 2020. godine, a kod stanovništva na 2,6 odsto, što je za 0,2 poena više nego na kraju 2020. Kod pravnih lica docnja se definiše kao kašnjenje sa otplatom više od 15 dana, a kod fizičkih lica kašnjenje preko 60 dana.
Kamatne stope
Prosečne kamatne stope na stambene kredite indeksirane u evrima u novembru su prema podacima NBS iznosile 2,6 odsto. U dinarima su iznosile 7,5 odsto, ali je ovakvih kredita odobreno jako malo. S druge strane, gro keš kredita je u dinarima, a prosečna kamatna stopa na njih kretala se oko devet odsto. Oni indeksirani u evrima koštaju oko 3,4 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
