Građanima polovina zarade ode na hranu i kiriju

Kako objašnjavaju u Zavodu ovo ne znači da su svi oni nužno siromašni već da je visok rizik da oni to budu. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje još gore stanje i u 2016. godini iznosi 38,7 odsto.

Riziku od siromaštva najviše su izložene osobe od 18 do 24 godine 32,7 odsto, kao i maloletnici (30,2 odsto). Visok rizik od siromaštva mladih poklapa se sa podatkom iz Ankete o radnoj snazi za 2016. godinu po kojoj je svega 20 odsto osoba starih između 15 i 24 godine zaposleno.

Najmanji rizik od siromaštva imaju stariji od 65 godina, dakle penzioneri, sa 19,1 odsto.

Kada se gleda struktura domaćinstava skoro svaka druga porodica sa dvoje odraslih i troje ili više izdržavane dece je u riziku od siromaštva. Druga grupa po riziku su samci mlađi od 65 godina, budući da ih je 40 odsto u riziku od siromaštva.

Kao što se može i pretpostaviti najmanji rizik od siromaštva je kod stalno zaposlenih u preduzećima – svega devet odsto, ali je rizik od siromaštva kod samozaposlenih, odnosno preduzetnika čak 32,4 odsto. Naravno u najvećoj opasnosti su nezaposleni jer njih 48 odsto je u riziku od siromaštva.

400.000 ljudi na minimalcu

Predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže da ovakvi rezultati ne samo da nisu iznenađenje, već su u stvarnosti i daleko gori.

„Prema našim podacima oko 40 odsto građana Srbije je ugroženo siromaštvom. Dovoljno je samo videti da više od 400.000 ljudi prima minimalac, a da još toliko platu prima neredovno ili čak uopšte ne prima, a vode se kao zaposleni. Zbog toga oni ne mogu da primaju socijalnu pomoć. Danas se suočavamo sa lažnom slikom sa televizije kako nam je dobro, kako raste zaposlenost. Ja recimo ne znam nijednog čoveka koji je u poslednjih godinu dana zaposlen“, kaže Savićeva.

Ona ističe i da je problem i sa radnim mestima koja otvaraju strani investitori, jer država reklamira jeftinu radnu snagu, pa poslodavci daju plate po 200 evra.

„Danas u Srbiji ne može da se živi sa 200 evra. Čini se kao da se ta plata samo prelije državi za komunalije i poreze“, ocenjuje Savić.

Koliko su domaćinstva u Srbiji zapravo siromašna pokazuje statistika prihoda i potrošnje. Naime u 2016. godini domaćinstva su imala prosečne mesečne prihode od 59.624 dinara ili 484 evra i to računajući i prihode u novcu i u naturi. S obzirom na to da prosečno domaćinstvo u Srbiji broji oko tri člana, znači da mesečno svaki član raspolaže u proseku sa 160 evra.

Svaki mesec zafali po 1.000 dinara

Prema podacima RZS ti prihodi su bili veći nego u 2015. godini za 3,1 odsto nominalno, ali s obzirom na inflaciju merenu potrošačkim cenama od 1,6 odsto u prošloj godini, prihodi domaćinstava su realno uvećani za svega 1,5 odsto.

I dalje se ističe velika razlika u prihodima domaćinstava iz gradova u odnosu na ruralne delove. Tako je prosečan mesečni prihod domaćinstava u gradovima bio 62.336 dinara, dok je u selima svega 55.210 dinara (ili manje od 450 evra).

U skladu sa niskim prihodima je i struktura potrošnje koja je inače u proseku iznosila 60.720 dinara po domaćinstvu, što znači da su domaćinstva morala da se zadužuju za oko 1.000 dinara u proseku mesečno kako bi sastavila kraj s krajem.

Najveći deo prihoda domaćinstava odlazi na hranu i bezalkoholna pića, čak 34,9 odsto. Ako u osnovne ljudske potrebe računamo i stanovanje i troškove za vodu, struju, gas… koji čine 16,7 odsto potrošnje domaćinstava, znači da više od polovine rashoda odlazi na preživljavanje. Kada se tome dodaju troškovi transporta koji su devet odsto, za komunikacije (telefon i internet) 5,3 odsto i za obuću i odeću 5,2 odsto logično je što na kraju ostane svega 5,2 odsto za kulturu i rekreaciju.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da se u javnosti stvara klima kako je sve bolje, ali se taj boljitak ne vidi.

„Kada pričaju o padu nezaposlenosti čini mi se da je to sve posledica prelaska ljudi iz sive u legalnu zonu zbog visokih kazni, a ne zbog novog zapošljavanja. Kada se radi o životnom standardu imamo vest da su cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda veće za 10 odsto nego prošle godine. Što je najgore povećava se iznos koji građani duguju bankama“, upozorava Kovačević dodajući da i taj rast BDP-a koji smo imali ne znači puno kada imamo još veći rast javnog duga, pa nam se u stvari smanjuje raspoloživi dohodak.