Građanima prete sudski troškovi i troškovi advokata

I advokati i predstavnici Udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva tvrde da je njihov jedini zahtev da se ovi pravni stavovi povuku. Međutim njihovi protesti možda hoće, a možda i neće naterati VKS da povuče stav, ali sasvim sigurno neće odložiti ročišta po predmetima u toku pa se postavlja pitanje šta građani odnosno klijenti treba da rade. Bankari poručuju da povuku tužbe i obećavaju da neće naplatiti troškove svojih advokata. Ali to nisu jedini troškovi. Tu su i sudski troškovi, kao i troškovi zastupnika samih građana.

Čedomir Kokanović, advokat iz Beograda, smatra da je dosadašnja praksa sudova išla u korist klijenata koji su tužili banke i prema tome su pravljeni i ugovori između advokata i klijenata.

„Očekujem da je većina dogovora između advokata i klijenata bila da klijenti ne snose troškove i da se advokati naplate od banaka. Međutim, nisu troškovi advokata najveći problem. Ako se sudska praksa preokrene ti ljudi koji su tužili moraće da plate i troškove advokata banaka i sudske troškove. Troškovi advokata su od 30.000 do 50.000 dinara, a sudski troškovi su od 1.900 do 95.000 dinara. U ovim sporovima troškovi su bliži minimalnim, ali plaćaju se za tužbu, pa za presudu, pa za žalbu i odluku po žalbi. Ako hoće da idu na reviziju kod VKS onda se plaća trostruki iznos za zahtev i još toliko za odluku“, objašnjava Kokanović.

On ističe da klijenti sada pitaju šta da rade, a odgovor je da sačekaju da se vidi šta će biti, a i nije kod svih ista situacija.

Inače Udruženje banaka Srbije saopštilo je da su banke načelno izrazile spremnost da ne naplaćuju sudske troškove u tekućim sporovima kao i da neće pokretati nikakve pravne korake u već završenim slučajevima.

I Dejan Gavrilović, predsednik Efektive, ističe da je njihov cilj da VKS povuče stav i da se vrati kako je bilo.

„Što se tiče klijenata i troškova njihovih advokata, sve zavisi od toga da li su se dogovorili sa advokatima da ne snose troškove. Ali čak i da ostanu ovakvi stavovi ima prostora da se neki sporovi pozitivno završe po klijente. Zato su bankari sada navalili da se povuku tužbe, dok su klijenti u panici i dok traje vakuum“, napominje Gavrilović.

On ističe da je skandalozno da se ovako promeni pravni stav pošto se od 2018. nije promenilo ništa, ni zakoni, ni ugovori banaka, već samo broj tužbi.

„Sada pokušavaju da prebace na advokate da su navukli ljude da tuže banke. Nisu njih navukli advokati, već sudska praksa i rešenja tog istog Vrhovnog kasacionog suda. Jedino što se promenilo je broj tužbi i pritisak banaka. A banke baš briga za sudove. Mislite da one ne bi tužile 150.000 ljudi kada bi znale da će dobiti'“, tvrdi Gavrilović.

Procenjuje se da ima od 150.000 do 200.000 aktivnih predmeta po tužbama građana protiv banaka za nezakonitu naplatu troškova za obradu kredita. Vrhovni kasacioni sud je 2018. godine doneo pravni stav u vezi ovih slučajeva koje su sudovi u hiljadama slučajeva uglavnom tumačili u korist klijenata. Očekuje se da će posle dopune pravnog stava sudovi početi da donose suprotne odluke, u korist banaka. Kokanović kaže da je do sada doneto jako malo presuda protiv klijenata po novom pravnom stavu i da sudije uglavnom odlažu ročišta i traže novu dokumentaciju.