Građanima sleduje 76 miliona evra od koncesije

Prema pouzdanim izvorima Danasa, koncesionar će naknadu uplatiti na račun Aerodroma koji će taj novac, koji bi trebalo da iznosi oko 450 miliona evra prema najavama premijerke i predsednika Srbije, isplatiti svojim akcionarima. To znači da bi država kao vlasnik 83,14 odsto akcija Aerodroma inkasirala 374,1 miliona evra, dok bi ostali institucionalni investitori i građani podelili preostalih 75,8 miliona evra, odnosno ova vanredna dividenda bi iznosila 13,12 evra po akciji. S obzirom da je jučerašnja vrednost akcije Aerodroma iznosila 1.500 dinara, odnosno 12,7 evra, to bi značilo prinos veći od 100 odsto i to ne računajući dobit Aerodroma u ovoj godini koja bi trebalo da iznese oko 29 miliona evra.

Budući koncesionar bi trebalo da isplaćuje i godišnje nadoknade. Prema informacijama Danasa to će biti veći iznos između određenog fiksnog iznosa i određenog procenta godišnjih prihoda aerodroma. Prošle godine je tada premijer Vučić najavljivao da bi iznos te godišnje nadoknade mogao da bude oko 10 miliona evra, mada je pre nekoliko dana izjavio da bi se ona kretala oko pet do šest miliona evra.

Budući koncesionar, osim naknada, imaće obavezu da uloži i oko 700 miliona evra u Aerodrom u narednih 25 godina. Ranije je najavljivano da je potrebno izgraditi aerodromski hotel, treći terminal, kargo centar i drugu pistu.

U trci za koncesiju aerodroma koji bi ove godine trebalo da ugosti 5,3 miliona putnika ostala su četiri ponuđača, a kako saznajemo sve ponude su u rasponu od 10 do 15 odsto jedna od druge. Obavezujuće ponude koje bi trebalo sutra da budu objavljene su dostavili francuska kompanija „Vinci“, koja uz konzorcijum južnokorejskog Inčeona, turske firme „Jitirimlari ve isletme“ i „VTB kapital infrastrakčr“, važi za favorita. A među najozbiljnija četiri ponuđača ušli su i švajcarsko francuski konzorcijum kompanije koja upravlja aerodromom u Cirihu, „Merdijam istern Jurop investments“, i „Eifaž“, kao i indijsko-grčki konzorcijum „GMR infrastrakčr“ i „Terna“. Iako su se kvalifikovali, ponudu nije podneo kineski konzorcijum predvođen kompanijom HNA koja se našla u finansijskim problemima usled prezaduženosti. Inače na pretkvalifikacioni konkurs se prijavilo 27 kompanija i konzorcijuma.

Aerodrom Beograd je u prvih 10 meseci ove godine zabeležio rast broja putnika za devet odsto, a istovremeno je kroz aerodrom prošlo 35 odsto više robe nego prošle godine.

Inače, da prema procenama konsultanata angažovanih za pripremu koncesije za 25 godina kroz beogradski aerodrom će prolaziti oko 17 miliona putnika i to prema konzervativnim procenama. Neke kratkoročnije procene ukazuju na osam miliona putnika do 2020. godine.

Vlada Republike Srbije i Aerodrom Nikola Tesla su objavili javni poziv za prikupljanje ponuda 10. februara ove godine. Posle ukupno sedam produženja rokova u prvom i drugom krugu konkursa konačne ponude biće objavljene sutra.

Nenad Gujaničić, analitičar brokersko-dilerske kompanije Wise broker, ističe da je sve vreme za akcionare bila enigma da li se pod koncesiju daju samo akcije države ili svih akcionara.

„U slučaju da su sve akcije predmet koncesije dostignuta cena na berzi ima smisla. Međutim, nakon isplate te jednokratne nadoknade očekujem veliki pad vrednosti akcija, jer će one u narednih 25 godina zavisiti samo od visine godišnje nadoknade“, smatra Gujaničić i dodaje da u koncesionom ugovoru očekuje veliki broj ograda za isplatu te godišnje nadoknade.

„Verujem da će koncesionar visinu godišnje nadoknade uslovljavati poslovanjem aerodroma, odnosom sa Er Srbijom itd. Verujem da je država tražila maksimalnu jednokratnu nadoknadu, a posle kako bude. Naravno tu će najveća cifra biti vrednost investicija, mada se i tu postavlja pitanje šta će se raditi i još važnije ko će kontrolisati šta je i kako urađeno“, napominje Gujaničić.