Građanima stiže na naplatu i svetska kriza i javašluk u velikim javnim sistemima

U Analizi o strukturnim problemima srpske energetike u svetlu globalne krize, Fiskalni savetu ukazuje da je potrebno da struja poskupi u iznosu od 15 do 20 odsto a gas 65 do 70 odsto. Fiskalni savet ističe da su ukupni gubici EPS-a i “Srbijagasa” tokom grejne sezone 2021/22. iznosili oko milijardu evra.

– Od dosad napravljenih gubitaka, približno polovinu, to jest oko 500 miliona evra, već je finansirao državni budžet dotacijama “Srbijagasu”. Preostalih 500 miliona evra platio je za sad EPS, mahom uzimajući kredite za likvidnost. Pitanje je, međutim, da li će i ovaj dug EPS-a u jednom trenutku pasti na teret poreskih obveznika, jer je trenutno poslovanje EPS-a neodrživo – navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Inače, Javno preduzeće „Srbijagas“ saopštilo je pre dva dana da će prosečne cene gasa za kupce od 1. avgusta biti veće za devet odsto. Nadležni u Vladi Srbije su u više navrata izjavljivali da je nužno da poskupi cena električne energije za domaćinstva i privredu a u kom procentu će to biti, preostaje tek da se vidi.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da je predlog Fiskalnog saveta o poskupljenju gasa previsok i da ne odražava realno stanje vezano za veleprodajne cene po kojima Javno preduzeće “Srbijagas” kupuje taj energent od ruske kompanije Gasprom.

– Nema potrebe da gas u Srbiji poskupi između 65 i 70 odsto. Do tog procenta u Fiskalnom savetu su došli tako što su analizirali aktuelne cene gasa na svetskim berzama. Međutim, nadležni u Srbiji su postigli dugoročan ugovor sa Moskvom o snabdevanju naših potrošača gasom po kome su nove nabavne cene samo nešto više nego što je to bio slučaj dosad. Shodno tome i maloprodajna cena ne može da poskupi u procentu koji predlaže Fiskalni savet. Sa druge strane, potpuno je realno nakon što je nabavna cena ruskog gasa porasla, da skoči i maloprodajna cena, ali je dovoljno da to bude u iznosu koji je odobren Srbijagasu, dakle za devet procenata – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kada je reč o ceni struje u normalnim uslovima nema potrebe da struja poskupi od 10 do 20 odsto kako predlaže Fiskalni savet. Međutim, EPS je zapao u velike finansijske probleme zbog toga što mora da uvozi struju i ugalj po visokim cenama.

– Mi imamo jeftin resurs iz koga možemo da proizvodimo struju, to je ugalj iz naših kopova. Međutim, to u ovom trenutku nije slučaj zbog katastrofalne politike rukovođenja preduzećem koje je sprovodio doskorašnji menadžment. Propusti iz tog perioda su uslovili da se uvozi i struja i ugalj zbog čega je EPS-u potreban novac kako bi uvezao robu koju ne proizvodi u dovoljnoj meri u svojim postrojenjima. Sa druge strane, u Srbiji postoji veliki broj potrošača sa niskim primanjima i za njih je svako poskupljenje veliko opterećenje za kućni budžet. Takav je slučaj i sa najavljenim poskupljenjem električne energije i gasa. Stoga bi država trebalo da pomogne građane sa niskim primanjima i subvencioniše račune za potrošnju energenata, konkretno struje i gasa – ističe Vuletić.

I predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, Petar Bogosavljević, smatra da je nepotrebno da “plavi energent” poskupi 65 do 70 odsto.

– Ne znam zbog čega je Fiskalni savet izneo toliko visok procenat. Smatram da je procenat od devet odsto koji je, kada je reč o poskupljenju gasa, odobren “Srbijagasu” optimalan za pokrivanje troškova do kojih je došlo formiranjem nove veleprodajne cene za ruski gas. Mislim da je Fiskalni savet kada je predložio iznos poskupljenja kako za gas tako i za struju pošao od toga koliko je potrebno da ta dva preduzeća inkasiraju kako bi mogla normalno da posluju bez zaduženja. Pri tome, Fiskalni savet nije vodio računa ili bar nije ulazio u analizu koja uvažava realnu kupovnu moć potrošača u Srbiji – ističe Bogosavljević.

On dodaje da bi Vlada Srbije, s obzirom na aktuelna i predstojeća poskupljenja energenata za domaćinstva, trebalo da aktivira odredbe zakona o zaštiti potrošača u kriznim situacijama.

– To ne znači da bi nadležni “odokativno” trebalo da određuju u kom procentu će subvencionisati račune građana za struju i gas, već da u vezi toga konsultuju savetodavna tela koja se bave zaštitom potrošača pa tako i potrošačka udruženja – navodi Bogosavljević.

U interesu popularnosti i centralne banke

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je Fiskalni savet u svojoj analizi sračunao, pri aktuelnim nabavnim cenama energenata, koliko treba da poskupe struja i gas kako bi EPS i “Srbijagas” poslovali normalno. “Očito je da Vlada Srbije smatra da u političkom smislu to za njene interese nije oportuno i ne želi da podigne maloprodajne cene energenata u iznosu koji predlaže Fiskalni savet. Jednostavno, rezonuje da bi to bilo protiv njenih interesa odnosno da bi bilo nepopularno kod građana. Drugi segment je taj da u slučaju da se prihvati predlog Fiskalnog saveta, može da dođe do rasta inflacije a Narodna banka Srbije želi da to spreči pa bi se ponašanje Vlade moglo okarakterisati i kao izlaženje u susret interesima NBS”, zaključuje naš sagovornik.