Građanima sve dalji krov nad glavom

I nešto drugačiji obračun Narodne banke Srbije pokazuje da se građani sve teže odlučuju da uzmu višedecenijski kredit za stan. Tako je, prema statistici NBS, na kraju 2008. ukupan dug fizičkih lica za ove pozajmice iznosio 160,8 milijardi dinara, da bi do aprila narastao na samo 174 milijarde, što je stanje koje se održalo i u maju, signalizirajući potpunu stagnaciju na tržištu stambenih kredita.

U Erste banci potvrđuju da je u odnosu na prošlu godinu tražnja znatno manja, ali da ipak postoji i da je trenutno na relativno konstantnom nivou.

– Među glavnim razlozima za smanjenu tražnju je činjenica da su stambeni krediti sada skuplji nego prošle godine, kao i to što su ljudi manje skloni dugoročnom zaduživanju dok traje kriza. S obzirom na to, može da se očekuje i da ukupni iznos, koji će do kraja godine biti plasiran u stambene kredite, bude manji nego prošle godine. Međutim, prosečna visina odobrenog kredita nije bitnije menjana pa na nivou zemlje i dalje iznosi oko 30.000 evra – ističu u Erste banci i dodaje da su prošle nedelje snizili nominalnu kamatnu stopu na tu vrstu zajmova, tako da sada iznosi 7,5 procenata u odnosu na ranijih 8,5.

I u banci Inteza naglašavaju da je primetno smanjenje obima poslovanja u ovom segmentu, iako je došlo do pada kamata po osnovu promene euribora, stope po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac i koja ulazi u obračun kamata na stambene kredite u većini domaćih banaka. Ipak, u Intezi tvrde da se interesovanje građana trenutno kreće uzlaznom linijom i da banka nije smanjivala sredstva namenjena stambenim kreditima, koji trenutno čine oko 40 odsto njenog ukupnog kreditnog portfolija. Kamate na ove pozajmice u Intezi se kreću u rasponu od 6,5 do 8,5 odsto, plus šestomesečni euribor.

U Komercijalnoj banci ocenjuju da je broj zahteva za stambene kredite koje su primili „zadovoljavajući“, pre svega, kao rezultat pada cena nekretnina na tržištu i konkurentnih uslova odobravanja, koji uključuju i promenljivu kamatnu stopu od 7,3 odsto godišnje. Međutim, ima i drugačijih primera, pa tako u Unikredit banci ne vide pad interesovanja, već tvrde da i dalje beleže pozitivan trend tražnje, čemu, kako ističu, doprinosi konkurentna kamatna stopa i transparentan način njenog formiranja. Ni ova banka nije smanjivala iznos sredstava namenjenih finansiranju stambenih kredita, uprkos situaciji na lokalnom finansijskom tržištu.

Skupo bez države

Krediti sa subvencijom države bili su najpopularnija kategorija stambenih pozajmica sve donedavno, kada je Vlada Srbije usled nedostatka sredstava odlučila da obustavi dalju podršku ovom načinu finansiranja kupovine nekretnina. Budući da su ovi krediti imali daleko najnižu kamatnu stopu na tržištu, njihovom eliminacijom mnogim građanima je onemogućeno da dođu do sopstvenog „krova nad glavom“, što je uticalo na oštar pad tražnje. Međutim, u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, koja je odobravala subvencionisane pozajmice, poručuju da očekuju da će ova kreditna linija ponovo zaživeti već ovog tromesečja, odnosno najkasnije do septembra.