Iako je od početka oktobra počela da se primenjuje uredba vlade o subvencijama kamata za stambene kredite, sa ciljem da se podstakne građevinska industrija, a građanima pomogne da pod povoljnim uslovima obezbede krov nad glavom, efekti još nisu vidljivi, a građevinari ne kriju da su od države očekivali sveobuhvatniji pristup. Razlog za takva očekivanja je u činjenici da rast u toj grani donosi korist i za više od 30 pratećih industrija, a podatak da je u prvoj polovini ove godine vrednost izvedenih radova za oko 15 odsto manja nego u istom periodu lane, kao i da je prepolovljena vrednost novih ugovora, više je nego alarmantan.
– Nema preciznih podataka o tome koliko se završenih stanova nalazi na tržištu, ali prema proceni Privredne komore Srbije, građevinske firme i fizička lica kao investitori nude oko 2.000 jedinica, a bar trećina je spremna za useljenje. Međutim, ni tako skroman broj za teritoriju cele Srbije neće se lakše prodati posle usvajanja uredbe jer je gornji limit za visinu kredita 100.000 evra, što znači da će kupcima pod povlašćenim uslovima biti dostupni samo manji stanovi na rubnim delovima grada ili u unutrašnjosti. Tako skroman obuhvat ne može da pokrene građevinsku industriju, koja je očekivala podsticaje za čitavu granu – kaže za Danas Aca Popović, savetnik u Privrednoj komori Srbije.
I Slobodan Korać, potpredsednik Privredne komore Beograda, smatra da uredba nije od prevelike pomoći građevinarima, ali tvrdi da ni kupaca nema previše jer ma kolika da je pomoć države, visina rata prevazilazi mogućnosti domaćih zarada. On ističe da je na tržištu Beograda trenutno oko 200 do 300 završenih stanova, ali među njima dominiraju više i skuplje kategorije nekretnina, tako da je uz pomoć uredbe do novog stana došlo svega oko tridesetak kupaca.
– Samo nekoliko banaka nastavilo je da odobrava projektno finansiranje i tu bi mogao da bude prostor za intervenciju države. Takođe, očekuje se da će posle primene novog Zakona o planiranju i gradnji, visok porez na neizgrađene parcele naterati njihove vlasnike da ih stave u promet po prihvatljivijim cenama nego što su sada. Primera radi, investitor koji gradi na Vračaru, može da računa na to da će cenu objekta opteretiti sa oko 1.500 evra po kvadratu. Kada se na to doda nadoknada za komunalno opremanje i sve ostale takse, vrlo je mali prostor da i on ostvari neki značajan profit – ističe Korać i dodaje da, iako će u Beogradu još najmanje dve do tri godine postojati manjak stanova na tržištu, prava kočnica za izgradnju novih kvadrata sada je to što se građevinske dozvole gotovo i ne izdaju jer činovnici još nisu savladali proceduru koju je propisao novi Zakon o planiranju i gradnji.
I proizvođači građevinskom materijala očekivali su mnogo ozbiljnije mere.
– Pri donošenju mera, država bi morala da pronađe zajednički interes svih u proizvodnom lancu, kako se ne bi događalo da proizvođači gase svoje kapacitete pritisnuti zalihama, nedostatkom tražnje i padom cena koji ide i do 40 odsto. Pri tom, pojeftinjenja u industriji građevinskih materijala ne odražavaju se i na konačnu cenu stana jer je učešće tih inputa tek oko tri odsto. S druge strane, od početka godine, malo po malo, cement je kod sve tri fabrike, koje su u dogovoru ili ne, poskupeo za oko 30 odsto, a to čini 15 odsto ukupne cene – objašnjava za naš list Ljubodrag Knežević, direktor Igme iz Uljma i dodaje da još gaji nadu da će projekat jeftinih stanova ugledati svetlo dana, ali ga brine to što posle početnog entuzijazma, nadležna ministarstva sada ćute.
Belvil
Savetnik u Privrednoj komori Srbije Aca Popović nije želeo da komentariše spekulacije u javnosti da je uredba doneta kako bi se omogućila prodaja nekretnina iz naselja Belvil. Reč je o naselju koje je kompanija Delta gradila za potrebe Univerzijade, sa ciljem da se po okončanju te manifestacije oni nađu na tržištu, ali što zbog prosečne cene od 2.000 evra po kvadratu, što zbog krize koja se u međuvremenu zahuktala, nije bilo previše zainteresovanih kupaca. „Inicijativa da država kreira mere za pomoć građevinskoj industriji nije potekla od Delte, ali je činjenica da njima ova verzija koju je država usvojila odgovara“, smatra Popović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
