Prvo da razjasnimo: niko ne osporava državi pravo da u posebnim situacijama, a epidemija kovida to svakako jeste, po hitnom postupku preduzima mere kako bi zaštitila stanovništvo i omogućila saniranje posledica.
Zato niko ozbiljnije ne dovodi u pitanje opravdanost izgradnje dve kovid bolnice po hitnim i skraćenim procedurama koje ovo stanje zahteva. Ne sumnja se ni u opravdanost tih investicija, čak ni ako bi se za koju godinu, kad sve prođe, eventualno ispostavilo da više nisu neophodne, jer u ovom trenutku jesu potrebne i dobro je što ih ima i što su tako brzo sagrađene.
Ipak, to ne daje pravo vlastima da ignoriše sopstvene zakone, tim pre što oni omogućavaju, bar su nas tako ubeđivali, da se građevinska i sve ostale dozvole dobiju za samo nekoliko dana. Građani, doduše, tvrde da je proces mnogo duži i neizvesniji, ali bar za državu to ne bi trebalo da bude problem.
Zašto onda nema traga u javnim evidencijama da su Ministarstvo odbrane ili Vojnograđevinska ustanova “Beograd” koja je zvanični investitor, podneli zahtev za izdavanje građevinske dozvole za bolnice u Batajnici i u Kruševcu? Kako je moguće da su EPS i Srbijagas zatražili dozvole za radove na dovodu svojih instalacija do novosagrađenog objekta, ali ih nisu dobili? O tome postoji trag u javnim knjigama. Ako je po proceduri, hitnoj i skaćenoj ali ipak proceduri, izabran izvođač radova, zašto i ostalo nije sprovedeno na isti način?
Podsetimo, Danas je pre dva dana objavio da u javnim registrima nema dokaza o izdatim dozvolama, ni građevinskoj ni upotrebnoj, za dve bolnice sagrađene u drugoj polovini prošle godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dan kasnije gostujući u jutarnjem programu TV Prva, to demantovao i dodao da dozvolu nema samo jedan pomoćni objekat i apoteka.
Nije objasnio samo zašto o tome nema pisanog traga. Zašto su parcele na kojima je bolnica izgrađena još uvek u statusu “njiva druge klase”? Ali, nije propustio da kaže kako to „nije Danas već Đilasova novina, list Dragana Đilasa“ i dalje nastavio poznat ep o svom političkom protivniku i o tome šta je izgradila ova a šta nije prethodna vlast.
Međutim, dozvole i dalje nismo uspeli da pronađemo. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nam je posle pet dana odgovorilo da “U skladu sa članom 1. Zakona o planiranju i izgradnji, u nadležnosti ovog ministarstva nije izdavanje potrebne dokumentacije za izgradnju vojnih i rudarskim objekata” i dodalo da su “bolnice građene na vojnim kompleksima i po vojnim propisima, te shodno tome ovo pitanje je potrebno uputiti Ministarstvu odbrane RS”.
Ministarstvo odbrane, međutim, ne odgovara. Ne potvrđuje niti demantuje da li se izgradnja bolnice može uopšte smatrati vojnim objektom ili ne, niti da li dozvola za izgradnju i još važnije, upotrebu, postoji. Ni ko ju je izdao.
Ni u samom Predsedništvu Danas nije bio bolje sreće. Iako predsednik tvrdi da dozvola postoji, njegovi saradnici ne odgovaraju na poruke s jednostavnim pitanjem – pod kojim se brojem vodi ta građevinska dozvola. Ako stvarno postoji igde drugde, a ne samo u predsednikovim izjavama za televiziju.
A nije baš da je građevinska dozvola tako nevažna stvar. Prema rečima bivšeg ministra građevinarstva, Dragoslava Šumarca, postojanje tog dokumenta, osim što je direktna zakonska obaveza, garantuje da je objekat statički siguran, da u slučaju na primer, zemljotresa, neće doći do gibanja i deformiteta temelja, da su električne i gasne instalacije sigurne, da ima dovoljnog dotoka kiseonika i da neće doći do prekida.
– Da bi se dobila upotrebna dozvola, neophodno je da prvo postoji građevinska kao i da po završetku gradnje komisija primi objekat, da ispita instalacije, da li je struja bezbedna, da li ima vazduha, da li su ispunjeni i ispitani uslovi protivpožarne zaštite. Kada komisija sve to prihvati, onda se daje upotrebna dozvola, bez toga se objekat ne bi smeo koristiti – kaže Šumarac.
Dodaje da je iz ugla protivpožarne zaštite posebno rizično to što ni Srbijagas nije dobio dozvolu da postavi svoje instalacije neophodne za rad bolnice. On naglašava i da je u hitnim situacijama moguće pokrenuti radove, da se dokumentacija onda pribavlja u hodu, ali i da je to visoko rizičan posao.
Šta reguliše Zakon o planiranju i izgradnji
U Zakonu o planiranju i izgradnji, čalan 1 stav dva, na koji se poziva Ministarstvo građevinarstva, stoji da se on ne odnosi “na planiranje i uređenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanje objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje odbrana smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim objektima, kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređajima”. U Zakonu o odbrani nabraja se šta sve može da čini vojni kompleks, ali se bolnice ne pominju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.