Radi se, ali se i kasni: Zašto je smanjen broj izdatih građevinskih dozvola za infrastrukturne projekte?

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u avgustu tekuće godine izdato 2.877 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 12,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kada su izdate 2.562 građevinske dozvole.

Čak 83,5 odsto ukupnog broja dozvola odnosi se na gradnju zgrada (84,5 odsto za stambene, 15,5 za nestambene), dok je 16,5 odobreno za ostale građevine, najviše za cevovode, komunikacione i električne vodove (69,3 odsto).

Prema rečima Dejane Đorđević iz Republičkog zavoda za statistiku, na promenu strukture izdatih dozvola najviše su uticali veliki radovi, za koje su prošle godine izdate građevinske dozvole.

„U avgustu 2022. imali smo visoku bazu – izdate su dve velike dozvole. Jedna se odnosila na vetropark a druga na izgradnju auto-puta, te je to uticalo na pad indeksa građevinskih dozvola ove godine. Pored toga, bilo je još nekih većih izdatih dozvola“, ističe Đorđević.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Danas da se najverovatnije radi o padu izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste u proizvodnji, odnosno u industriji.

„Usled manje ekonomske aktivnosti investitora koji ovde dolaze, i u smislu proširenja njihovih kapaciteta i izgradnje novih objekata, zbog manje međunarodne tražnje, može se uočiti pad dobijenih građevinskih dozvola“, pojašnjava naš sagovornik.

On ističe da država ne posustaje u investiranju saobraćajnica i sličnih projekata, jer, kako kaže, od toga zavisi BDP, odnosno, da li će da li će stopa rasta biti dva i po procenta.

„Ne vidimo usporavanje na tom polju, osim eventualno u trenutnom smislu, da može postojati zastoj koji registruje statistika. Činjenica je da se iz meseca u mesec nastavlja sa infrastrukturnim projektima, a tako će biti do kraja godine. To je segment koji treba da pogura privrednu aktivnost u ovoj godini, ali i u narednoj, posebno kada uzmemo u obzir pripreme za Eskpo“, napominje Stanić.

Nasuprot tome, savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija, ističe da građevina ne bi trebalo da bude razvojna grana privrede, već prateći segment ekonomije.

„Ako gledamo na građevinu kao na sektor ekonomije u državi, moramo shvatiti da ona nije razvojna, već servisna grana. Ne možemo se oslanjati na nju kao na nešto što se prvo pojavljuje u ekonomiji i diže je. Ona mora pratiti ekonomiju. Ako zemlja hoće da širi industrijske aktivnosti, onda građevina treba da obezbedi neophodna sredstva kao što su hale, putevi, konekciju. Tek tada ima nekog značaja. Građevinski radovi ulaze u BDP, ali ne kao razvoj. Međutim, kod nas je potpuno drugačije. Već 23 godine država ulaže u građevinu, a ne u razvoj ekonomije koji bi doveo do toga da građevina ima posla“, kaže Bušatlija.

Mišljenja je da broj izdatih dozvola može biti pokazatelj recesije, i manjka sredstava kojima bi se veliki projekti finansirali.

„Broj dozvola je u padu jer nema odakle da se finansiraju ostali radovi. To znači da smo lagano u recesiji, jer ona prvo pogađa građevinu, auto-industriju i turizam. Kod nas su sve tri pogođene, a smanjenje broja građevinskih dozvola može biti signal da smo blizu ili jednom nogom već u recesiji“, pojašnjava Bušatlija.

Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ovaj fenomen objašnjava činjenicom da sprovođenje brojnih radova iz prethodnog perioda kasni ili da je već u toku.

„Realizacija dosta infrastrukturnih projekata je već u toku. Takođe, radovi na mnogim putevima su kasnili, kao što je, recimo, put prema Požegi. Intenzitet radova u niskogradnji nije smanjen, a prava slika se dobija krajem godine kada se izvrše isplate. Dosadašnja sporija realizacija rashoda ne mora značiti da je obim rashoda manji“, ističe naš sagovornik.

Sličnog viđenja kao Bušatlija je i inženjer građevine Danijel Dašić, koji upozorava da naša zemlja sada po rigoroznijim uslovima može pozajmiti novac neophodan za funkcionisanje ove grane privrede.

„Svaka država koja je tranziciona kao Srbija, ima dva puta, a oba vode ka zaduživanju. Jedan od njih je pozajmljivanje novca od relevantnih institucija kao što je Svetska banka, Evropska banka, Međunarodni monetarni fond, što je povoljnije kad je reč o kamatama i uslovima. Ipak, države koje dobijaju takve kredite moraju da poštuju transparentnost, javnost ugovaranja i sve ono što je kod nas u poglavljima 23. i 24. Sa te strane, ovaj novac, bez obzira što je povoljniji, našoj vlasti ne odgovara“, kaže Danasov sagovornik.

Prema dozvolama izdatim u avgustu, prijavljena je izgradnja 3.777 stanova.

Ovaj podatak profesor Arsić vidi kao neobičan, s obzirom da su cene stanova ove godine visoke, a krediti nepovoljni, te stoga izražava sumnju u njegovu relevantnost.

„U drugom kvartalu beleži se snažan porast, i to u periodu kada su cene visoke, ali i kamatne stope. Krediti se uzimaju dosta manje nego ranije. Prošle godine je bio veliki pad za koji sumnjamo da se dogodio, dok ove godine imamo rast za koji takođe sumnjamo da se događa. Izvori finansiranja su skupi – oko 30 odsto stanova se kupuje iz kredita, a kamatne stope su visoke. Po ovim cenama tržište teško može da funkcioniše, a značajnijeg pada cene kvadrata još uvek nema“, podseća Arsić.

Ipak, Bušatlija napominje da veliki broj dozvola za izgradnju stanova nije neobična stvar, jer, kako kaže, još uvek ima bogatih ljudi koji žele da ih kupe po visokim cenama.

„Država im na neki način pomaže. Olakšava sticanje građevinske dozvole, sticanja infrastrukturne konekcije, obezbeđuje graditeljima povoljnije kredite i drugo“, zaključuje Danasov sagovornik.