Gradovi i opštine po meri privrede najuspešniji u privlačenju ulaganja

Oni koji su se izdvojili jesu gradovi i opštine koji su razumeli zašto je potrebno da sami brinu o lokalnom ekonomskom razvoju i da ne čekaju da im Vlada Srbije ili neko drugi „dovede“ investitore. Takve lokalne samouprave uvidele su da je potrebno da imaju viziju budućnosti, pretoče je u strateški dokument, prepoznajući i promovišući ono što ih izdvaja u odnosu na konkurenciju drugih opština, kao i da unutar uprave uspostave sistem i strukturu koja će brinuti o realizaciji zacrtanih ciljeva.

– Tri su osnovna stuba koja bi trebalo da svaka lokalna samouprava postavi kako bi bila uspešna u planiranju i sprovođenju mera ekonomskog razvoja. Potrebno je da usvoji i sprovodi dugoročnu strategiju razvoja koja neće biti spisak želja već dokument koji će privredi pokazati da lokalno rukovodstvo ima jasan plan mera i aktivnosti uz pomoć kojih će iskoristiti sve svoje prednosti u svrhu stvaranja konkurentnog poslovnog okruženja. Takođe, neophodno je da formira funkcionalnu kancelariju za lokalni ekonomski razvoj koja će učestvovati u kreiranju i realizaciji strategije i brinuti o potrebama postojeće privrede i potencijalnih investitora, kao i da formira funkcionalni Privredni savet i pokaže da je spremna da čuje glas privrede i da neguje partnerski odnos zahvaljujući kojem će brže i lakše rešavati prepreke koje stoje na putu bržem ekonomskom razvoju, na zadovoljstvo obe strane – kaže predsednik Izvršnog odbora NALED-a i direktor kompanije Assecco Dejan Đokić.

NALED je u saradnji s Razvojnom agencijom Srbije pokrenuo projekat „Razvijanje modela za održivost kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj“ kako bi pomogao gradovima i opštinama da izgrade resurse potrebne za uspešno osmišljavanje i sprovođenje mera za izgradnju povoljnog poslovnog okruženja u svojim sredinama.

KAPACITETI LOKALNIH SAMOUPRAVA

Prvi korak u projektu bila je izrada istraživanja koje će „skenirati“ kakvi su trenutni kapaciteti lokalnih samouprava. Prema rečima Đokića, podaci su ohrabrujući. Na uzorku od 115 lokalnih samouprava pokazalo se da 84% gradova i opština u Srbiji ima strategiju razvoja dok je kod 14% istekao datum važenja (samo 2% nemaju ovaj dokument).

Lokalne samouprave ističu da su u velikoj meri uključile privredu u izradu strategije što je veoma pozitivno – više od dve trećine je to uradilo kroz posebne događaje na kojima se diskutovalo o sadržaju strategije ili uključivanjem u rad tela posebno osnovanog za pripremu.

Još jedna dobra vest je da je čak 88% lokalnih samouprava formiralo kancelariju za lokalni ekonomski razvoj. Međutim, nije kod svih ova kancelarija dobila adekvatno mesto u hijerarhiji opštinske ili gradske uprave. Najčešće je deo odeljenja za privredu, a najmanje je pozicionirana kao zasebna služba ili pri kabinetu gradonačelnika/predsednika opštine što bi obezbedilo veću efikasnost. Takođe, ni uloga koju imaju kancelarije za LER nije uvek dobro definisana. Većina opština smatra da je prvi posao  KLER pisanje projekata (što je donekle razumljivo zbog direktnog finansijskog benefita za opštinu od dobijanja projekta). Trostruko manje ispitanika kao glavni posao kancelarije vidi privlačenje investicija, a upola manje rad sa postojećom privredom iako bi to trebalo da budu prvi prioriteti. Zbog toga i ne čudi što u svakoj drugoj opštini na pisma investitora odgovara kabinet gradonačelnika i predsednika opštine, a ne KLER.

Iz godine u godinu raste broj zaposlenih u kancelarijama za LER i sada većina opština u Srbiji ima troje ili više službenika. Istraživanje koje je NALED sproveo dve godine ranije u vojvođanskim opštinama pokazalo je da su upravo opštine sa četiri i više zaposlenih u KLER-u dvostruko uspešnije u privlačenju domaćih i stranih investicija u odnosu na opštine sa slabijim kadrovskim kapacitetima. Velika većina (82%) zaposlenih u kancelarijama govori engleski. Kada je reč o formalnom obrazovanju, svaka druga ima ekonomistu, a svaka treća pravnika i stručnjaka za marketing. Veoma je dobro i da su u svakoj drugoj opštini makar jedan ili dva službenika prošli obuke za lokalni ekonomski razvoj, a u gotovo 40% i više od troje zaposlenih.

Kada je reč o negovanju stalnog dijaloga s privredom, gradovi i opštine beleže nešto slabije rezultate. Istraživanje je pokazalo da tek svaka druga lokalna samouprava ima formiran Privredni savet. Takođe, dve od tri opštine ne anketiraju privredu redovno i nije to činilo u poslednje dve godine. Da je reč o dobrom mehanizmu komunikacije pokazuje podatak da je 83% opština (među onim koje su sprovele anketu) preduzelo konkretne mere na osnovu rezultata.

Privredni savet u pogledu redovne komunikacije ima još veći značaj jer za istim stolom okuplja predstavnike opštinskih struktura, najvećih kompanija i udruženja male privrede i omogućava direktnu razmenu informacija i predloga za unapređenje uslova za poslovanje. Lokalne samouprave u kojima funkcioniše Privredni savet, sastanke održavaju dva do četiri puta godišnje, a pojedine i češće. Sastav saveta omogućava da se diskutuje o najvažnijim pitanjima kao što su gradske/opštinske podsticajne mere, visina administrativnih i komunalnih taksi i naknada, plan budžeta i kapitalnih investicija, kao i cene i kvalitet komunalnih usluga.

INTERESOVANJE INVESTITORA

Lokalne samouprave vide svoj web sajt kao najvažnije mesto za promociju investicionih potencijala. Da je strana za promociju ažurna ističe 54% gradova i opština dok 42% priznaje da podaci nisu najnoviji. Slede sajmovi kao važno mesto promocije, potom investicione brošure, a tek na petu poziciju smešteno je direktno ciljanje investitora (što kao priliku vidi trećina gradova i opština). S tim u vezi, svaka druga lokalna samouprava priznaje da nema ažurnu e-mail listu za distribuciju promotivnih materijala i obaveštenja od interesa za postojeću privredu i potencijalne investitore. S druge strane, dobro je da većina gradova i opština (57%) ima ažuriran promotivni materijal o investicionim potencijalima na engleskom jeziku i dopunu podataka većina radi u rasponu od mesec dana do šest meseci.

Sledeći korak u privlačenju ulaganja jeste obezbeđivanje lokacije na koju će investitor doći. Podaci pokazuju da 83% lokalnih samouprava u Srbiji raspolaže slobodnim lokacijama u industrijskoj ili poslovnoj zoni gde su najčešće obezbeđeni voda, putevi, kanalizacija i telekomunikacije.

Pored infrastrukture, gradovi i opštine u većini imaju spremne i podatke o broju i kvalifikacionoj strukturi nezaposlenih na svojoj teritoriji koje mogu da dostave na upit investitora i obezbede adekvatnu radnu snagu u skladu sa potrebama biznisa. S druge strane, polovičan je odnos lokalnih samouprava koje raspolažu odnosno ne raspolažu podacima o potrebama poslodavaca za određenim obrazovnim i stručnim profilima.

Sudeći prema podacima istraživanja, interesovanje investitora za naše lokalne samouprave raste poslednjih nekoliko godina. Dok je 2015. tek svaka četvrta opština dobila četiri ili više pisama zainteresovanosti za ulaganje, prošle godine je taj procenat narastao na 36%. Takođe, tokom 2017. je na adrese više od 50 lokalnih samouprava u Srbiji stiglo od jednog do tri pisama o namerama investitora.

Kada posmatramo poslednjih pet godina, podaci ukazuju da je 13% gradova i opština privuklo 10 ili više ulaganja, a još petina između četiri i 10 investicija.

– Uspeh lokalnih samouprava najčešće se meri  brojem investicija i otvorenih radnih mesta, ali potrebno je da dobro razumemo šta je prethodilo dolasku investitora u neku opštinu ili grad. Akcenat stavljamo na činjenicu da iza svake uspešne lokalne samouprave stoji strateški i sistemski pristup stvaranju uslova za razvoj lokalne privrede i privlačenje investitora. Te opštine su konkretnim merama unapredile efikasnost administracije i omogućile da privrednicima ponude bolje uslove u odnosu na uslove na koje nailaze u drugim sredinama koje razmatraju pri odabiru lokacije za ulaganje. U javnosti se često u fokus stavljaju uslovi poput besplatnog ili jeftinog zemljišta, obezbeđivanja prostora za pogon ili subvencija po radnom mestu. Ono što je potrebno istaći jeste da je kvalitetnim investitorima važnije da u opštini imaju partnera s kojim će redovno komunicirati i uspešno rešavati prepreke na koje nailaze, dobiju pouzdane komunalne usluge, brze procedure i precizne informacije i podatke. NALED je 2007. u Srbiji razvio program koji to omogućava, a to je program sertifikacije opština po meri privredi – ističe Đokić.

BFC SEE PROGRAM

Business friendly certification program je jedinstveni program za poboljšanje kvaliteta usluga i informacija koje lokalne samouprave pružaju privrednicima i potencijalnim investitorima. Lokalna administracija u toku procesa sertifikacije dobija smernice za unapređenje uslova za poslovanje u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. Dok Doing business lista služi kao alat vladama u jačanju konkurentnosti država na globalnoj investicionoj mapi, NALED-ov standard se pokazao kao jednako efikasan model za lokalni nivo vlasti.

U Srbiji je od 2008. do 2012. više od 30 lokalnih samouprava unapredilo efikasnost administracije kroz ovaj program, a potom su njegovu vrednost prepoznali i naši susedi i od 2012. godine program prerasta u regionalnu inicijativu koja se sada sprovodi u Hrvatskoj, BIH, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji – BFC SEE. Do sada je kroz Business friendly certification program prošlo gotovo 100 gradova i opština iz regiona, a 44 steklo je BFC SEE sertifikat po zajedničkom regionalnom standardu. Među njima je osam iz Srbije – Pirot, Leskovac, Šabac, Stara Pazova, Ruma, Pančevo, Novi Sad i Sombor.

BFC SEE predstavlja mehanizam za evaluaciju koji obuhvata 10 univerzalnih kriterijuma i 67 indikatora za procenu lokalnih politika i kapaciteta za ekonomski razvoj. Takođe, doprinosi mapiranju lokacija sa najvećim potencijalom za razvoj i privlačenje investicije, omogućava podizanje konukrentnosti opština i celokupnog regiona i njegovo pozicioniranje kao atraktivne investicione destinacije.

Analize po sistemu „tajnog kupca“ su pokazale da su uslovi za poslovanje u gradovima i opštinama sertifikovanim po BFC SEE standardu 76% bolji nego u ostalim lokalnim samoupravama. Više od 3 miliona građana i 150.000 privrednih društava u certifikovanim gradovima i opštinama danas koristi efikasne servise lokalne administracije. Njihov rezultat na unapređenju efikasnosti i poboljšanju poslovnog ambijenta prepoznao je i renomirani list Financial Times i uvrstio gotovo 40% certifikovanih opština i gradova na listu najboljih investicionih destinacija u Evropi (fDi Cities of the Future).

Program BFC SEE okupio je 30 institucija iz pet zemalja u Regionalnu mrežu za poslovno okruženje u okviru koje je došlo do značajne razmene iskustava i primera dobre prakse u sprovođenju reformi, koje su od značaja ne samo za lokalni nivo vlasti već i za nacionalni. Tako je Srbija od Makedonije preuzela elektronske građevinske dozvole, koje je potom implementirala i Albanija, a uskoro bi isto moglo da se dogodi i u Crnoj Gori i BiH. Isti potencijal imaju i rešenja u regulisanju statusa sezonskih radnika koje je razvila Hrvatska.

– Izvoz znanja možemo da primenimo i na nivou lokalnih samouprava i na nacionalnom nivou jer svi imamo nešto kvalitetno da ponudimo – Makedonija refoormu katastra, Hrvatska sistem fiskalizacije, Srbija program certifikacije opština po meri privrede, kao i programe za suzbijanje sive ekonomije i unapređenje konkurentnosti i pozicije na svetskim rang listama. Da bismo uspeli potrebno je da institucionalizujemo saradnju na usaglašavanju i unapređenju poslovnog okruženja, uz podršku premijera i vlada država regiona. Tako ćemo osigurati efikasnije sprovođenje reformi i ujednačavanje uslova za poslovanje i ulaganje – naglašava Đokić.

Sumirajući značaj projekta NALED-a i Razvojne agencije Srbije, Đokić dodaje da brojke najbolje pokazuju značaj sistemskog pristupa razvoju i želja je da što više gradova i opština prođe kroz zahtevni posao transformacije svojih administracija u moderan, business friendly servis.

– Potrebno je da motivišemo sve gradove i opštine u Srbiji i regionu da strateški razmišljaju i sistemski pristupaju lokalnom razvoju jer su to principi odgovornog upravljanja koji donose bolji kvalitet života građana i bolje uslove za poslovanje privrede i veće zapošljavanje – zaključuje Đokić.

Podrška Razvojne agencije Srbije

U procesu obezbeđivanja uslova za razvoj privrede i privlačenje investicija, lokalne vlasti koriste i pomoć drugih institucija. Čak 83% gradova i opština sarađuje s Razvojnom agencijom Srbije i čak 94% tu saradnju ocenjuje kao odličnu ili uglavnom dobru. Tri četvrtine opština ističe i da su njihove kancelarije za lokalni ekonomski razvoj upoznate sa aktivnostima i projektima koje sprovode regionalne razvojne agencije, a gotovo sve i sarađuju na konkretnim aktivnostima. Najčešće su to obuke za zaposlene i saradnja na apliciranju i sprovođenju zajedničkih projekata. Sa regionalnim razvojnim agencijama lokalna administracija se konsultuje i oko mera podrške privredi, donošenja strateških dokumenata, sprovođenju istraživanja i analiza i kreiranju baza podataka. I regionalne razvojne agencije dobile su visoke ocene lokalnih samouprava – 97% ocenjuje saradnju kao odličnu ili uglavnom dobru.

Kriterijumi za sticanje BFC SEE sertifikata

BFC SEE sertifikat dobijaju opštine koje ispune 75% zahteva definisanih u  10 univerzalnih kriterijuma (sa 67 indikatora za procenu lokalnih politika i kapaciteta za ekonomski razvoj):

* Održiva strategija lokalnog razvoja

* Funkcionalna Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (LEDO)

* Partnerski odnos sa privatnim sektorom

* Efikasan sistem izdavanja građeviskih dozvola

* Ažuran ekonomski profil i elektroske baze podataka

* Proaktivan pristup promociji investicija i destinacijskom marketingu

* Predvidivi troškovi poslovanja i odgovorno upravljanje finansijama

* Dostupnost radne snage i usklađenost njihovih veština sa potrebama privrede

* Podsticajne politike i mere podrške preduzetništvu i sektoru MSP

* Adekvatna infrastruktura i pouzdane komunalne usluge