Uprkos činjenici da je aktuelni dug po različitim osnovama budžeta grada Vranja oko milijardu dinara, lokalna vlast ne odustaje od daljeg zaduživanja kod banaka.
Ekonomski stručnjaci ocenjuju da je „ovo jedini način da se obezbedi kakva takva mogućnost za finansiranje infrastrukturnih projekata jer iz tekućeg priliva to je nemoguće učiniti“.
Gradska vlada je tako donela odluku o bankarskom zaduživanju od 230 miliona dinara, za šta je kako tvrde dobijena i saglasnost nadležnog Ministarstva finansija, što prema oceni nadležnih govori da Vranje „nije prezadužen grad“.
– Zaduženje od 80 miliona dinara biće prebačeno u Fond sigurnih rezervi i korišćeno isključivo za slučajeve sudskih izvršenja. Na to nas navodi slučaj iz prošle godine kada smo po sudskoj presudi vezano za propalo preduzeće Novogradnja morali u jednom danu da platimo 33 miliona dinara. Mislim da je bolje uzeti kredit nego upadati u dugovanja i taj kredit smo vratili do kraja godine – objašnjava Ivan Stanković, zadužen za budžet i finansije u gradskoj upravi.
On međutim nije imao odgovor na pitanje kako izaći iz kruga u kome se krediti uzimaju samo da bi se servisirale zaostale obaveze, zbog čega nema novca za investicije u infrastrukturi iz tekućeg poslovanja. Umesto toga, on navodi i da će novo zaduženje kod banaka biti usmereno na te projekte.
– Limit za dugoročne investicije u pogledu zaduživanja je 150 miliona dinara i moj stav je da ta sredstva treba da budu iskorišćena za kapitalne investicije i avansno plaćanje odobrenih projekata. Mislim da je najvažnije u ovom trenutku da novac iskoristimo u komunalne svrhe pre svega za rekonstrukciju Ulice Bore Stankovića – objašnjava Stanković strategiju investiranja na poček u kojoj se nalazi Grad Vranje poslednjih godina, navodeći kao normalno „uzimanje kredita za važne projekte“.
On navodi da se dug smanjuje, ali da stalno ima i novih obaveza koje se moraju servisirati, a u slučaju novog zaduženja kod banaka kaže da će biti izabrana najbolja ponuda. Grad je i osnivač javnih preduzeća Vodovod i Novi dom, Apoteke Vranje pa u slučaju njihove nelikvidnosti teret pada na gradski budžet i posredno na sve poreske obveznike u Vranju. Tako na primer u slučaju ZU Apoteka Vranje do sada je u nekoliko navrata interventno „krpljena“ finansijska dubioza, a da konkretnih efekata u poslovanju ove institucije nije bilo.
Prošle godine zbog lošeg stanja u gradskim finansijama Vlada Srbije je pomogla je budžet grada sa 230 miliona dinara, ali taj novac je bio mali da zakrpi sve budžetske rupe. Ovogodišnji budžet Vranja je nešto manji od tri milijarde dinara i za sto miliona je „kraći“ u odnosu na onaj iz 2017. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
