Gradskom zavodu za veštačenje izrečena je još jedna kazna od ukupno 200.000 dinara zbog nedostavljanja podataka o predmetima u kojima je bila angažovana veštakinja Mirjana Labović, za koju se sumnja da je zaposlena bez validne diplome.
Po rešenju poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, ta institucija je već u republički budžet uplatila kaznu u istom iznosu, jer Danasu nije dostavila informaciju o veštačenjima koje je Labovićeva obavljala od 2011. godine kao veštak sa licencom, o strankama u tim postupcima i vrednosti sporova. Obrazloženje je bilo da tražene informacije zadiru u privatnost javne službenice.
Identičan odgovor dobio je i Dejan Dragojlović, koji je zatražio slične informacije, ali ih ni po rešenju Poverenika GZV nije dostavio. Pre desetak dana, po postupku administrativnog izvršenja rešenja, Poverenik je i u ovom predmetu izrekao kaznu najpre od 20.000 dinara uz nalog da se traženi podaci dostave u roku od dva dana. Kako to nije učinjeno, GZV-u je protekle nedelje određena kazna od novih 180.000 dinara. S obzirom na to ni u novom roku nije postupio po rešenju, kao i u slučaju Danasa, predmet će biti prosleđen Vladi, koja bi primenom mera iz svoje nadležnosti trebalo da se pobrine da rešenje Poverenika bude izvršeno.
Inače, čitavu priču je i pokrenuo Dragojlović, kome se kao okrivljenom u jednom od predmeta gde je Labovićeva bila angažovana u veštačenju, njen optužujući nalaz učinio nestručnim. Tragom te sumnje došao je do njene diplome Ekonomskog fakulteta u Prištini. Međutim, na obrascu tog dokumenta stoji da ga izdaje „Univerzitet Kosova u Prištini“, iako se ta visokoškolska ustanova, od osnivanja 1969. godine, zvala Univerzitet u Prištini. Uostalom, i svi ostali univerziteti u tadašnjoj Jugoslaviji, poput beogradskog, zagrebačkog, novosadskog, kragujevačkog – nosili su naziv prema gradu u kome im je bilo sedište. To je Dragojloviću potvrđeno i u Ministarstvu prosvete, o čemu svedoče i druge regularne diplome iz tog i kasnijih perioda.
U čitavoj situaciji, osim bahatosti GZV-a, brine i ćutanje ostalih institucija. Iako je priča objavljena pre nekoliko meseci, a većina nadležnih, od Ministarstva pravde do sudova, tužilaštva i samog GZV-a gde je Labovićeva zaposlena, obaveštena o tom slučaju, pravog reagovanja nema.
Tako je Dragojlovićev zahtev za razrešenje veštakinje uz dokumentaciju o spornoj diplomi, Ministarstvo pravde, koje dodeljuje licence, prosledilo u formi pritužbe Trećem osnovnom sudu, gde se vodi postupak protiv Dragojlovića a veštak po optužnici je Labovićeva. Danasu je iz tog ministarstva odgovoreno da oni ne mogu da utvrđuju eventualno krivično delo falsifikovanja, ali predmet nisu prosledili tužilaštvu, koje jeste nadležno i u resoru je tog ministarstva, „jer sa tužilaštvom to tako ne funkcioniše“. Još je zanimljiviji odgovor na pitanje Danasa šta je Treći osnovni sud učinio sa predmetom dobijenim iz Ministarstva. Sud je naveo niz zakonskih odredbi o tome ko imenuje veštake i šta je čija nadležnost, konstatovao da oni nisu adresa na koju se upućuje zahtev za oduzimanje licence, ali da ne mogu Labovićevu ni da izuzmu iz postupanja u konkretnom predmetu, jer se validnost diplome ne nalazi na spisku razloga za izuzeće.
Izuzetak u „epidemiji nenadležnosti“ napravila je jedino Agencija za borbu protiv korupcije, koja je slučaj „diploma“ prosledila tužilaštvu na postupanje. Predmet je nakon mesec dana, 21. juna ove godine stigao u Prvo osnovno javno tužilaštvo, a ono je dokument prosledilo na proveru policiji, dok je od Ministarstva prosvete zatražena informacija o tačnom nazivu tog univerziteta. Istovremeno, Republičko javno tužilaštvo, kome je Dragojlović sredinom avgusta uputio krivičnu prijavu protiv Labovićeve, bivšeg i sadašnjeg direktora GZV-a i postupajućeg sudije, prosledilo je predmet Višem JT, a ono još nije odlučilo da li će po njemu postupati. Kada će i da li slučaj biti razjašnjen, za sada je neizvesno. Jedino se zna da se nakon brojnih medijskih priloga, za njega zainteresovala i administracija EU u okviru rada na poglavlju 23.
Usamljen slučaj ili...Prema teorijama zavere koje se povremeno provlače, slučaj ove diplome nije usamljen. Navodno, postoje najmanje dve grupe iz „službi“ koje su se bavile njihovim štampanjem, a podeljeno je na desetine takvih „papira“ na osnovu kojih su se zapošljavali „pouzdani i poverljivi kadrovi“ u raznim vitalnim državnim telima.
Ključne „greške“‘]
Na diplomi Labovićeve, osim naziva univerziteta koji pod tim imenom nikada nije postojao, pogrešno je navedeno i ime dekana Ekonomskog fakulteta – umesto Selman Selmanaj, potpisan je Seljman Seljmanaj, dok je kao rektor naveden Božidar Čolović, koji je na tu funkciju došao nekoliko godina nakon što je sporna diploma izdata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
