Grandu i Donkafeu prete kazne od 19 i 3,6 miliona evra

Cena Donkafe moment i Grand kafe u pakovanjima od 200 grama, kako je objasnila KZK, u nekom trenutku 2017. u isto vreme su povećane i godinama nisu značajnije snižavane. Sniženja je, sudeći prema ceni sirove kafe na svetskom tržištu, moglo da bude jer je tokom 2018. i 2019. sirova nafta imala najniže cene u poslednjih 10 godina.

U septembru 2017. cena sirove kafe kretala se između 1,3 i 1,4 dolara za nešto malo manje od pola kilograma, kasnije je počela da pada da bi naredne dve godine bila na nivou između 0,9 i 1,2 dolara. Sada su cene otišle u nebesa, kafa košta 1,9 dolara i svuda u svetu najavljuje se poskupljenje.

Trenutno dve pomenute kafe, pakovanja od 200 grama, u prodavnicama u Srbiji dostižu cenu od 228 do 256 dinara koliko košta Grand, Donkafe Moment je od 210 do 260 dinara, u zavisnosti od toga da li su na akciji ili ne. Pre tri godine, jula 2018. godine, 200 grama Grand kafe na rafovima bilo je 250 do 260 dinara.

Komisija je sada, naime, sprovela analizu tržišta i kretanja maloprodajnih cena pojedinih brendova kafe i njihov međusobni odnos u periodu od 2015. do 2020. i utvrdila da su prisutna dva najveća učesnika (Atlantik grupa i Štraus) čiji zajednički tržišni udeo od 2013. do 2020. nije spao ispod 80 odsto.

“Komisija je osnovano pretpostavila da su Atlantic Grupa i Strauss Adriatic, kao dva najveća učesnika na tržištu veleprodaje mlevene kafe u Srbiji, te tako i dva najveća konkurenta, usaglašavali poslovne strategije u vezi sa cenama mlevene kafe”, navodi se u zaključku KZK.

Iz Atlantik grupe za Danas kažu da oni sa svim povezanim društvima u Srbiji podržavaju rad nadležnih institucija i u tom smislu su se u potpunosti stavili na raspolaganje u ovom postupku provere poslovanja, koji je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula po službenoj dužnosti.

„Sigurni smo da će i rezultati ispitivanja potvrditi ono što znamo, a to je da se Atlantik grupa, poštujući propise o zaštiti konkurencije, ne dogovara o cenama sa drugim učesnicima na tržištu, uključujući i Štraus adriatik, ni sada – kao ni u prethodnim godinama koje se navode u saopštenju“, ističu u Atlantik grupi.

Dogovor demantuju i u Štrausu, gde za Danas kažu da su uvek poštovali sve zakonske regulative, sarađujući sa svim državnim organima.

“Proces sa Komisijom za zaštitu konkurencije je protekao u svim zakonskim okvirima, uz našu punu kooperaciju. Zaključak kojim je pokrenut postupak je zasnovan na internoj analizi Komisije i ne možemo ga komentarisati dok je u toku, kako ne bismo ometali dalji proces rada Komisije za zaštitu konkurencije”, ističu u ovoj kompaniji i kažu da nisu u mogućnosti da daju dodatne izjave za medije.

Ukoliko se, međutim, postupkom utvrdi da su ove kompanije kršile Zakon o zaštiti konkurencije, odnosno da su imale restriktivne sporazume koji mogu biti i ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričite ili prećutne dogovore, ali i usaglašene prakse, mogle bi da budu kažnjene.

Profesorka na Fakultetu za evropske pravno-političke studije Dijana Marković Bajalović, bivša predsednica KZK-a, kaže za Danas da je postojanje duopola na tržištu kafe u Srbiji opšte poznato, ali naglašava i da praćenja cene ne mora da bude rezultat dogovora između konkurenata, tim pre što je tržište kafe transparentno jer su cene apsolutno vidljive.

“Komisija bi morala da utvrdi postojanje dokaza o njihovoj međusobnoj saradnji, odnosno usaglašavanja, za sada su to samo pretpostavke”, ističe ona i dodaje da su kazne visoke, od jedan do 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda kompanija.

U Srbiji se, međutim, uglavnom izriču kazne bliže minimumu nego maksimumu tog raspona.

Bajalović kaže da bi trebalo da se utvrdi šta je razlog zbog čega imamo dva velika igrača na tržištu kafe, kada uvoz, prodaja i proizvodnja kafe nisu nešto što je nedostupno ostalim konkurentima.

“Moguće je da postoje prepreke tome i Komisija bi trebalo da utvrdi koje su to. To bi dovelo do veće konkurencije. E, sada, tu ima i objektivnih činilaca, cena kafe poskupljuje na svetskom tržištu, to se reflektuje i na naše”, kaže Marković Bajalović.

Maksimiziranje cena i zarada su, ističe ona, cilj svakog ko je na tržištu, tako da ne mogu da se kažnjavaju samo zbog toga, mora da postoji neko ponašanje koje Komisija mora da dokaže da je postojao neki dogovor, razmena informacija koja je išla ka tome da se cene usaglase.

Saradnik Instituta za ekonomske nauke Božo Drašković kaže da je jako teško dokazati monopol i monopolsko ponašanje.

“Kada se reaguje po prijavi onda teško može da se dokaže dogovor, ako postoje pisani tragovi to je drugo. Postoji i još jedan aspekt, a to je sprečavanje ulaska konkurencije, ako imate dva učesnika na tržištu, onda oni imaju i dominantnu ulogu u distribuciji, imaju ugovore sa velikim lancima gde oni neće da puste druge dobavljače”, ističe Drašković.

On napominje da smo mi malo tržište i nedovoljno zaštićeno od monopolskih dogovora, ali i dodaje da bi u slučaju kafe tržište moglo da bude vrlo konkurentno.

“Treba videti politiku cena kada isto pakovanje kafe prerađivači prodaju velikim trgovinskim lancima u Srbiji, kakvi su ti ugovori i po kojim cenama tu istu kafu prodaju malim trgovinskim radnjama. Cene koje male trgovine plaćaju velikim prerađivačima kafe su više i uslovi su stroži u odnosu na cene koje oni daju velikim trgovinskim lancima”, napominje Drašković.

Slaba kaznena politika

U Srbiji su prethodnih godina velike kompanije u oblasti sportske opreme ili na primer poizvođači ulja bili kažnjavani zbog dogovora oko cene. Međutim, iako u Zakonu postoji kazna od 10 odsto prihoda, ona nikoga nije zapala. Dve domaće uljare su pre četiri godine zbog narušavanja konkurencije kaženjene sa 256.000 evra, dok su od prodaje ulja protivpravno zaradile najmanje tri miliona evra.

“U slučaju sa uljarama očigledno je postignut nekakav kompromis ili poravnanje između učesnika i Komisije, gde Komsiija verovatno nije imala čvrste dokaze, što ne znači da kršenja nije bilo. Pitanje je kakve Komisija ima mehanizme da pronađe dokaze”, ističe Dijana Marković Bajalović.

Milionska pretnja

Ukupni poslovni prihod kompanije Strauss Adriatic je 2016. bio 4,1 milijardu dinara, naredne godine je bio 4,3 milijarde, a 2018. i 2019. završili su sa prihodima od po 4,2 milijarde dinara. Prošla godina je bila najslabija jer su prihodi pali na 3,7 milijarde dinara.Atlantic brands koji posluju u Srbiji kao predstavnik Atlantic grupe čije je sedište u Zagrebu imala je u 2016. prihode od 20,7 milijardi dinara, naredne godine oni su bili 21,4 milijarde, naredne dve godine bili su 22,4, potom 21,2, da bi prošle godine poslovni prihod ove kompanije bio 20,6 milijardi dinara.

S obzirom na to da je maksimalna kazna za nekog ko naruši Zakon o zaštiti konkurencije 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda, Strauss Adriatic bi u slučaju da se dokaže da je Zakon prekršen mogao da dobije kaznu i do 3,6 miliona evra, dok bi se Atlantic grupa suočila sa kaznom i do 19 miliona evra.