Ministarstvo privrede nije preciziralo da li će Srbija jer je više od decenije štitila RTB Bor od poverilaca, platiti odštetu od oko 40 miliona dolara grčkoj kompaniji Mitilineos, kako je to utvrđeno presudom Međunarodne arbitraže.
U saopštenju ministra privrede Gorana Kneževića navodi se da će država „kada je reč o ovom slučaju, postupati dalje u skladu sa zakonom i u saradnji sa nadležnim organima, kako bi zaštitili interese Srbije“.
Šta to tačno znači u ovom trenutku nije poznato. Dan ranije ministar energetike Aleksandar Antić najavio je da će obaveza biti plaćena. Ali, postoji i mogućnost da se kroz domaće sudove taj proces ne odvije u predviđenih 15 dana, kako to očekuju advokati Mitilineosa.
– Država može da uloži prigovor na izvršenje kod domaćeg privrednog suda, što može da uspori naplatu, ali je i štetno jer će sebi doneti nove troškove koji kod postupka arbitraže, a u ovom slučaju je Mitilineos dva puta pokretao proces, zaista visoki. To je pokušano, na primer u slučaju kada je Univorld američkog biznismena Srbe Ilića dobio dva spora, i za Niš turist i za Putnik, ali je na kraju ipak moralo da se plati i šteta je bila veća, jer je u tom periodu Srbija dospela na listu nesigurnih investicionih destinacija – kaže za Danas Milan Kovačević, konsultant za strane investicije.
On dodaje da država prečesto gubi sporove pred međunarodnim arbitražama, podseća na presudu koju je u slučaju zakupa satelita dobio Izrael, a navodi i da bi u slučaju Mobtela, kada se pred sudom utvrđivala vlasnička struktura, takođe izašla kao gubitnik da Bogoljub Karić, kao strana u sporu, nije odustao.
I Stevan Šogorov, profesor emeritus novosadskog Univerziteta i arbitar pri Spoljnotrgovinskoj arbitraži Privredne komore Srbije, potvrđuje da Srbija pred međunarodnim arbitražnim sudovima češće gubi sporove nego kada se postupak vodi kod nas.
– Jedan od razloga je to što naša strana često ne pristupa sa dovoljno ozbiljnosti zaključenju važnih trgovinskih ugovora, dok stranci o tome i te kako vode računa i jako su dobro zaštićeni klauzulama koje potpisuju. Naši često nisu dovoljno pažljivi ni kod izbora arbitra, niti kod predstavljanja dokumentacije, jer arbitražni sud ništa ne utvrđuje sam, već odluku donosi na osnovu toga kako mu je predmet predstavljen – objašnjava Šogorov i podseća da postoji više arbitražnih sudova u svetu a među vrlo cenjenima su institucije u Parizu, Cirihu, Vašingtonu, kao i nemački DIS.
Koliko se trenutno aktuelnih postupaka u kojima je Srbija jedna od učesnica vodi pred međunarodnim arbitražama, Državno pravobranilaštvo, koje zastupa zemlju u tim predmetima, juče nije moglo da nam dostavi, delom zbog godišnjih odmora nekih od saradnika, ali i zato što te predmete još nisu „ubacili“ u elektronsku bazu što bi omogućilo brzu pretragu. Ipak, prema medijskim izveštajima, reč je o najviše desetak postupaka.
Tako se pred Međunarodnim centrom za arbitražu investicionih sporova u Vašingtonu protiv države Srbije trenutno se vode tri postupka. Najpoznatiji je postupak u kome je zadovoljenje potražila firma Marka Miškovića, Mera Investment Fund, registrovana na Kipru, pretpostavlja se zbog optužnice pred Specijalnim sudom u Beogradu, za utaju poreza „tešku“ 320 miliona dinara, nastalu prilikom kupovine Preduzeća za puteve Niš. Spor je pokrenula i austrijska firma za prevoz umetničkih dela, Kunsttrans Holding GmbH, koja traži obeštećenje jer nije realizovan ugovor na osnovu koga je zakupila privremeni depo u Krnjači kako bi se smestile zbirke iz Narodnog muzeja tokom rekonstrukcije. Ta kompanija od Srbije potražuje pola miliona evra, ali i troškove nastale zbog propuštenih poslovnih prilika. Najzad, sa najviše izgleda da se ubrzo okonča, već narednog meseca ili eventualno u oktobru, jeste spor između belgijske Energozelene i Srbije, koja je u Inđiji uložila 21,5 miliona evra u izgradnju fabrike za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada, ali posao nije mogla da pokrene, jer, kako tvrdi, Srbija nije sprovodila sopstvene propise u toj oblasti, zbog čega je ta kompanije bila izložena diskriminaciji i nelojalnoj konkurenciji.
Pred pariskom arbitražom još 2015. je najavljeno da će Skijališta Srbije podneti tužbu protiv kosovskih vlasti zbog centra na Brezovici, ali do danas nije jasno da li je postupak pokrenut. Takođe, pre nekoliko meseci i generalni direktor RTB Bor najavio je mogućnost da pokrene arbitražu protiv kanadskog Lavalina, koji je gradio novu Topionicu. Podsetimo, taj posao sklopljen je pogodbom, bez tendera a početna procenjena vrednost investicije je tokom gradnje sa 100 dostigla 300 miliona evra.
Nenadić: Država neoprezno ulazi u sporove
– Postoji utisak da Srbija često gubi arbitražne sporove. Iza svakog takvog neuspeha verovatno stoji loša procena, jer se u postupak često ulazi kako bi se stvorio lažan utisak akcije i borbe za javni interes, odnosno kako bi se izbegla kritika onog dela javnosti koji bi bio nezadovoljan kada bi država izbegla arbitražu. Pri tome, država ne gubi samo sporove pred međunarodnim već i domaćim sudovima stvarajući tako ogromne troškove. Drugi problem je nedovoljna opreznost i kontrola pre zaključivanja sporazuma kojim se ugovara primena stranog prava, jer svaka takva klauzula stvara neizvesnost i smanjuje šanse za povoljan ishod – kaže za Danas Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
