Grejna sezona počinje 15. oktobra: Novi računi biće veći za pet do 30 odsto u 22 opštine u Srbiji

Dok stručna javnost korekciju cene smatra neminovnom zbog povećanja cena gasa i mazuta u pojedinim potrošačkim udruženjima smatraju ne samo da nije ekonomski opravdana već da u kriznim uslovima lokalne samouprave treba da subvencionišu račune za daljinsko grejanje.

Direktor Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović izjavio je za RTS da je stručno mišljenje da grejna sezona treba da počne onda kada odluke to i nalažu, a to je 15. oktobar, a onda da se uklapa shodno zadatim vremenskim uslovima.

Odluke se razlikuju po gradovima i opštinama u smislu kakva je temperature dan ili tri, ali da to sve važi za period do 15. oktobra i nakon 15. aprila kada se sezona završava. Aktuelne prognoze najavljuju da se zahlađenje očekuje 20. ili 21. oktobra.

Od ukupno 60 toplana u Srbiji njih 22 je, kako zasad stvari stoje, povećalo cene svojih usluga uz odobrenje lokalnih samouprava na čijoj teritoriji posluju u iznosu od pet do više od 30 odsto. Između ostalog, cena centralnog grejanja povećana je i u glavnom gradu Srbije,

Građani Beograda, koji u svojim domovima imaju daljinsko grejanje, a gde je poskupljenje te usluge odobreno od 1.septembra, račune će plaćati skuplje u iznosu od šest odsto. Tako će za zagrevanje stana od 60 kvadrata na godišnjem nivou biti potrebno izdvojiti 95.600 dinara.

Između ostalog, u Subotici je cena grejanja korigovana od 1. oktobra za 15,5 odsto a u Šapcu od 1. avgusta u proseku za 32,6 odsto.

Stojanović objašnjava da su razlozi za poskupljenje i ti što u protekle dve godine lokalne samouprave nisu davale saglasnost za tako nešto.

– Gas je poskupeo 50,4 odsto, a mazut od početka ove godine do danas 28,34 odsto, tako da su to razlozi za povećanja cena – navodi Stojanović i pojašnjava da neće sve toplane korigovati cene i da to zavisi od dinamike i metodologije određivanja istih.

Prema njegovim rečima, dugovi za grejanje se godinama gotovo ne smanjuju.

– Ta potraživanja su negde blizu 18 do 20 milijardi dinara od stambenog prostora i nekih desetak milijardi od poslovnog. Plus, najmanji je dug zapravo u ovom trenutku, nije zanemarljiv, ali je negde 100 do 150 miliona od budžetskih korisnika – rekao je Stojanović dodavši da je pristalica naplate daljinskog grejanja po potrošnji, jer se onda sve mnogo brže radi, i tako praktično svi mogu da se uključe u primenu mera energetske efikasnosti.

Naglasio je da je cilj da se u Srbiji do 2030. godine kompletno izbaci mazut i ugalj kao gorivo za proizvodnju toplotne energije.

Sa druge strane pak, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Danas da ne postoji nijedan opravdani ekonomski razlog za poskupljenje daljinskog grejanja.

– Ako se analiziraju parametri po kojima se formiraju cene centralnog grejanja sasvim je jasno da nema potrebe da cena te usluge poskupi. Jedini razlog zbog čega je do toga došlo je želja lokalnih samouprava da popune svoje budžete te su dozvolile toplanama da podignu te cene. S obzirom da se nalazimo u ekonomskoj krizi a inflacija je dvocifrena, cene daljinskog grejanja koje su i inače visoke i plaćaju se tokom cele godine nadležni bi trebalo, tamo gde za to postoje uslovi naravno, da subvencionišu i na taj način štite kupovnu moć potrošača umesto da je povećavaju iako ne postoje osnovani razlozi za to – navodi Bogosavljević.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović pak smatra da je poskupljenje daljinskog grejanja potpuno osnovano i da nije bilo prostora da se izbegne.

– Tačno je da će to poskupljenje opteretiti kućni budžet potrošača koji ga koriste, ali do njega je moralo doći zbog skoka cena gasa i mazuta koji se koriste za proizvodnju toplotne energije. Jednostavno, da do poskupljenja nije došlo toplane bi pretrpele gubitak koji bi morale da nadoknade lokalne samouprave. To ne bi bilo pravedno prema građanima koji nemaju centralno grejanje, a izdvajaju novac za potrebe budžeta lokalnih samouprava. Taj gubitak bi naime bio saniran od njihovog novca. Ono što bi bilo potrebno uraditi a moglo bi da snizi račune potrošača koji koriste centralno grejanje je da se ono plaća po utrošku. Tada bi se, primera radi, uz smanjenje površine koja se zagreva, u prostorijama u kojima se ne boravi u većem delu dana, ili povećanjem energetske efikasnosti zamenom stolarije, omogućile ušede, odnosno smanjili računi za daljinsko grejanje – zaključuje naš sagovornik.