Gubimo 600 miliona evra investicija

• Kako vam se čine prve mere Vlade?

Dobre, ali to je samo prvi korak. Sistem nisu samo privredne mere, već i pravosuđe, koje mora da bude brzo i efikasno, kao i sistem vlasničkih odnosa, koji mora da uvažava privatno vlasništvo. Danas u Srbiji sigurno postoji bar 500-600 miliona evra investicija koje se ne realizuju samo zbog blokade sistema.

• Govorite o administrativnim preprekama?

Da. Imamo najave velikih sistema, od Baumaksa, tržnih centara, Ikee i drugih, koji se bave proizvodnjom, ali ne mogu da počnu da rade ovde zato što ne mogu da dobiju građevinske dozvole. To je apsurdno. Ikea bi izgradnjom tržnog centra pomogla ovdašnjoj industriji nameštaja da ne potone do kraja, ali se u Srbiji govori kako zli ljudi grade trgovačke centre da bi se trgovalo, a da se ne proizvodi. Najveća prednost Hrvatske je što ima Agrokor grupu, koja sistemski, kroz sve svoje mreže, plasira hrvatske proizvode. Izbrojte koliko ima srpskih proizvoda na, na primer, hrvatskom tržištu. Nacionalno opredeljenje u potrošnji je izraženo svugde – Nemci kupuju nemačko, Francuzi francusko, Italijani italijansko, a samo Srbi kupuju sve osim srpskog.

• Naša nacionalna strategija razvoja definisana je kao izvoz.

To je najveća greška. Greška je kad neko misli da će napraviti proizvod sa baš izvoznom vrednošću. Proizvod se pravi tako da prvo ima prolaz na lokalnom tržištu, pa ako ostane viška proizvoda, onda ide na regionalno, pa ako je u regiji uspešan, onda ide dalje. Srbija je uvezla žive stoke za 13,7 miliona evra u periodu od januara do jula ove godine. Uvozno meso i prerađevine su koštale 27 miliona evra, a mlečni proizvodi i ptičja jaja 22 miliona. Povrća i voća je uvezeno za 126 miliona evra. Sve ovo se uvozi jer je tržište slobodno, a naš prvi sused ima subvencije koje su pet puta veće od naših. Zato, koliko god se trudili, nećemo napraviti proizvod koji će biti konkurentno sposoban. Sve busanje u grudi o tome da mi želimo da budemo agrarna zemlja, neće nam pomoći bez sistemskih subvencija i bez navodnjavanja. Mi uvozimo do 40 odsto svežeg mleka iz Nemačke. Zašto? Zato što su najveći proizvođači mleka ovde destimulisani, jer je država odlučila da velikim proizvođačima ne daje stimulacije pa oni ne mogu da budu konkurentni u odnosu na one koji ih imaju.

• Šta sami privrednici mogu da urade? Da li je naša privreda optimalno naštimovana i efikasna?

Privreda se vodi uz princip interesa i zarade. Ako privreda nema mogućnosti da kroz proizvodnju zaradi i da dobije dugoročne kredite, onda neće ni biti proizvodnje. Proizvodnja se ne gradi sa kreditom na tri godine i kamatom od 12 odsto. Ako obezbedite dobre uslove i niko neće da radi, onda imate pravo da kažete – vi privrednici ste nesposobni i nećete da radite. Nažalost, mislim da se niko od analitičara i ekonomskih stručnjaka nikada nije bavio realnim poslom i nikad nije probao da pokrene bilo koji start-ap biznis.

• Kako vam se čini spremnost guvernerke Jorgovanke Tabaković da stabilizuje kurs? Da li je to uopšte moguće?

Kurs se stabilizovao. Da li je privreda Srbije uspešnija u septembru i oktobru nego u junu, julu i avgustu? Ja ne vidim da je bilo ko od mojih kolega napravio dramatičan korak dalje da bi se kurs vratio sa 117 na 115. Svi mi znamo da postoje špekulativne radnje na kojima su neke grupe pojedinaca zarađivale novac, a svi mi ostali gubili. Vidite da je kurs sada stao. Neko je hteo i dokazao da se to može. Nova guvernerka ispunjava sve ono što smo mi od nje očekivali. Hoće da sasluša, ne prihvata a priori to što tražimo, ali apsolutno razume da će bespredmetna biti sva makroekonomska stabilnost kada nezaposlenost u Srbiji dostigne 50 odsto.

• Većinu poslova radite van Srbije, ali ovde gradite stambeni kompleks „West 65“ na Novom Beogradu. Koliko je domaće radne snage ovde angažovano?

Svi podizvođači su srpske firme. Maksimalno se trudimo da kupimo što više domaćih materijala, ali je tu situacija tužna. Osim elementarnih materijala, vrlo teško možemo da nađemo kvalitet koji je neophodan za ovakav objekat, a da se proizvodi u Srbiji. To je opet posledica toga što smo mi zatrli građevinarstvo. Kada građevinarstvo funkcioniše, onda će neko da kaže – hajde da počnem da pravim konvektore ili ventilatore u Srbiji, jer imam tržište. A da uložim novac u fabriku, kada u Beogradu postoje svega četiri ozbiljna gradilišta, to ne ide.

• Očekujete li da ćete uspeti da prodate stanove na ovakvom tržištu?

Optimista sam, kao i uvek. Ovo je relativno mali projekat, na dobrom mestu u centru Novog Beograda. Prosečna plata na Novom Beogradu je među najvišim u Srbiji. Ako ovi ljudi nemaju kupovnu moć da kupe kvalitetne stanove, onda smo stvarno u velikom problemu. Ali, ja mislim da postoji kritična masa ljudi koji mogu da obezbede novac. Problem je što postoji kreditni grč kod banaka, koje s jedne strane imaju novac, ali strah od naplate je takav da je sve paralisano.

Zašto gradimo?

– Cene nekretnina su takve da smo mi na granici isplativosti. Zašto onda gradimo? Zato što mnogo puta u životu morate da radite i da zapošljavate ljude makar samo da biste ostali u formi, jer je svaki objekat novo znanje koje ulazi u sistem. To znanje ćemo sutra primeniti negde drugde u svetu. Ovde, u kompleksu „West 65“ primenili smo neke od najnovijih tehnologija, vezane za alternativne izvore energije i ekologiju – kaže Branislav Grujić koji je i predsednik nedavno formiranog Nacionalnog saveta za privredni oporavak i poslovnog kluba „Privrednik“.