Gubitak EPS-a od 630 miliona evra u 2022. godini, 200 miliona manje od očekivanog

Promena se desila u četvrtom tromesečju prošle godine, jer je do tada neto gubitak iznosio 79,5 milijardi dinara, da bi u poslednja tri meseca bio ostvaren profit od 5,8 milijardi dinara.

Kako se navodi u izveštaju, bolji finansijski rezultat od planiranog ostvaren je zbog manje nabavke električne energije spolja i pada cene struje na tržištu, posebno u poslednja tri meseca. Takođe, smanjeni su i troškovi kupovine uglja.

Ipak, treba podsetiti da je i u 2021. godini napravljen gubitak od 13,8 milijardi dinara i to iako je za prvih devet meseci te godine EPS imao dobit od 8,2 milijarde. Dakle samo u poslednaj tri mesdeca 2021. napravljen je gubitak od 22 milijarde dinara.

Tako je od oktobra 2021. do kraja 2022. godine Elektroprivreda Srbije izgubila 95,7 milijardi dinara ili skoro 815 miliona evra.

Kolaps proizvodnje uglja i struje krajem 2021. posebno u decembru kada se prema opisima u izveštaju EPS-a blatnjavi ugalj toliko lepio po bunkerima i dozatorima da ga je sve manje prolazilo do kotlova.

“Problem je eskalirao kada je prosečna toplotna moć ukupno iskopanog uglja pala ispod nivoa potrebnog za sagorevanje u termoelektranama što je dovelo do ispadanja blokova u decembru i drastičnog pada proizvodnje električne energije ”.

Tokom prošle godine proizvedeno je za osam odsto manje struje nego 2021. godine i za dva odsto manje od plana. Kao razlozi se navode velika suša u slivovima Drine i Dunava i “manja količina raspoloživog uglja iz RB Kolubara”.

Proizvodnja struje iz hidroelektrana bila je za 23 odsto manja nego u prethodnoj godini zato što je su prosečni dnevni dotoci na Dunavu bili za 24 odsto, a na Drini za 28 odsto manji nego u istim periodima 2021. godine.

Proizvodnja struje iz termoelektrana u celoj 2022. godini bila je na istom nivou kao prethodne godine. Manju proizvodnju struje iz uglja za jedan odsto, nadomestila je veća proizvodnja iz gasa za čak 20 odsto.

Ukupno je EPS isporučio prošle godine 36.060 gigavatsati struje što je za tri odsto manje ne go 2021. godine. Od toga 31.127 gigavatsati je sam proizveo, a nabavio je 1.622 gigavatsati od povlašćenih proizvođača struje iz obnovljivih izvora energije, 2.040 gigavatsati od trgovaca strujom, i ostalih 1.270 gigavatsati je kupljeno na berzi, od EP Republike Srpske, iz TE TO Pančevo koja pripada Gaspromu.

Takođe u izveštaju se navodi da je zbog popusta za domaćinstva koje im je preporučila Vlada, za manju potrošnju struje, od 1. oktobra do 31. decembra EPS manje naplatio 2,4 milijarde dinara ili oko 20 miliona evra.

U poslednjem kvartalu 2021. godine EPS je na tržištu kupio 1.244 gigavatsati struje po prosečnoj ceni od 232,8 evra po megavatsatu za ukupno 289,7 miliona evra.

U 2022. godini EPS je nabavio 3.278 gigavatsati električne energije po prosečnoj ceni od 248,7 evra po megavatsatu. (ukupno oko 815 miliona evra).

Tako je za prethodnih 15 meseci na uvoz struje potrošeno oko 1,1 milijarda evra.

Najveći deo uvoza struje finansirala je država, ali se i EPS zaduživao. To pokazuje i visina finansijskog duga poslednjeg dana prošle godine od rekordnih 166,3 milijarde dinara (1,4 milijarde evra), što je za oko 19 milijardi dinara više nego na početku godine.

U izveštaju EPS-a navodi se i da su u decembru prevremeno otplatili 75 miliona evra kredita Unikredit banci, a još nisu isplatili obaveze od 30 miliona evra Eksport import banci Kine.

U izveštaju EPS-a navode se i drugi razlozi velikog gubitka koji bi se mogli pripisati i politici Vlade Srbije.

Oni ističu da je zbog neusklađivanja naknade za podsticaj povlašćenih proizvođačima iz OIE do 31. jula 2022. godine u EPS-u nagomilan gubitak od 25,3 milijarde dinara ili više od 200 miliona evra.

Oni ističu da pošto su morali da isplaćuju naknade proizvođačima iz sopstvenih sredstava, od aprila prošle godine su kasnili sa isplatom.

Pošto je od avgusta Vlada usvojila povećanje naknade za OIE koja se naplaćuje od potrošača, dokraja godine EPS je smanjio gubitak po ovom osnovu za svega milijardu dinara.

Oni tvrde i da su po osnovu naplate takse za javne medijske servise do sada u minusu 4,9 milijardi dinara ili oko 40 miliona evra.

U izveštaju o poslovanju navodi se i da potraživanja za neplaćenu struju iznose 62 milijarde dinara. Oko pola duguju domaćinstva na garnatovanom snabdevanju, a pola privreda na komercijalnom i rezervnom snabdevanju.