Gubitak Zastave oružja dostigao više desetina miliona dolara

Prema navodima rukovodstva fabrike, nemogućnost isplate zarada u celosti je uzrokovana posledicama pandemije Covid 19 i poremećajem na međunarodnom tržištu, zbog čega u magacinu stoji  20 miliona dolara ugovorene, a neisporučene robe.

Kako bi se sprečila kriza i mogući socijalni nemiri, Sindikat se nedavno obratio nadležnim državnim institucijama i upoznao ih sa teškim stanjem u fabrici, i mogućim ozbiljnim društvenim problemima zbog socijalnih nemira ukoliko 2.600 radnika fabrike ne prime zarade na vreme, navodi se u  današnjem saopštenju sindikalne organizacije Zastave oružja.

Ističe se, pritom, da oružarski Sindikat već godinama ukazuje na pogubne posledice upravljanja fabrikom “od strane Nadzornog odbora koji postavlja Vlada Republike Srbije” , i da je samo od 2017. godine napravljen gubitak u poslovanju od “više desetina miliona dolara, dok se istovremeno obaveze fabrike stalno uvećavaju.”

– Nedomaćinsko upravljanje, stalo mešanje predsednika Nadzornog odbora (pukovnika Ivice Marjanovića)  u poslove rukovođenja pod obrazloženjem vršenja nadzora, do sada nezabeležen način kadrovanja, prebacivanje radnika iz proizvodnje, olako puštanje najkvalitetnijeg inženjerskog kadra, promašene investicije iz kredita odobrenog od  države, uz stalne pritiske i napade na Sindikat i njegovog predsednika, samo su deo uzroka zbog čega se fabrika nalazi u jednoj od najtežih situacija do sada – tvrde u sindikalnoj organizaciji jedine domaće farike pešadijskog naoružanja, te lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu.

Na primedbe Sindikata, iz  Ministarstva odbrane su, tvrde sindikalci, stizali odgovori da su navodi sindikalne organizacije “neutemeljeni” , da je situacija pod kontrolom i da „Sindikat ne treba da se meša u poslovanje“.

U takvim okolnostima, konstatuju u rukovodstvu oružarskog Sindikata,  kada nadležni neće da uvaže egzaktne činjenice o načinu poslovanja koji fabriku gura u dubiozu, država kao većinski vlasnik “mora da prihvati i odgovornost za stanje u fabrici.”

– Odlaganje rešavanja problema može imati velike posledice, imajući u vidu i značaj koji fabrika ima kao isključivo izvozno orijentisano preduzeće – poručuje Sindikat Zastave oružja, uz napomenu da je i u izvoznim poslovima Zastavinim oružarima “potrebna podrška države”, kako bi se sačuvala tradicionalna inostrana tržišta kragujevačke fabrike oružja, čiji su  proizvodi “među najprepoznatljivijim srpskim brendovima na svetu.”

Naš list je, podsetimo, u više navrata u poslednjih više od godinu dana upozoravao da je u grupaciji Odrambena industrija Srbija,  Zastava oružje, uz valjevski Krušik, najverovatnije u najnezavidnijoj poslovno – finasijskoj situaciji, čiji poreski i ostali dugovi su premašili 17 milijardi dinara, a gubici dostili već rečenih “više desetina miliona dolara”.

​Država, koja je većinski vlasnik svih domaćih vojnih fabrika, ništa nije preduzela niti preduzima da pomogne svom najstarijem industrijskom preduzeću i najznačajijoj  vojnoj fabrici da prevaziđe proizvodno – poslovnu agoniju.

Naprotiv, Zastava oružje je, koliko je javnosti poznato, jedina domaća vojna fabrika u kojoj država, uprkos odgovarajućoj odluci Vlade Srbije, još nije započela konverziju poreskih dugova (nastalih delom i kao posledica oporavka vojnih fabrika od posledica NATO bombardovanja i gubitka tržišta, usled izolacije zemlje i afera privatnih trgovaca oružjem,  Slobodana Tešića, na primer) u državni ulog u kapitalu preduzeća.

Istovremeno, država je, krajem 2018., na mesto generalnog direktora Zastave oružja dovela Mladena Petkovića, koji je prethodne četiti godine bio na čelu valjevskog Krušika koji je, prema tvrdnjama Krušikovih sindikalaca i uzbunjivača Aleksandra Obradovića, za vreme Petkovićevog direktorovanja, nazidao enormne dugove i gubitke.

Uz to je, prema dokumentaciji koju je javnosti dostavio uzbunjivač Obradović, privatnim trgovcima oružje – firmi GIM, čiji je posrednik u kupoprodajnim poslovio bio Branko Stefanović, otac ministra polocije Nebojše Stefanovića, te kompanijama kontroverznog trgovca oružjem Slobodana  Tešića, kojeg je, podsetimo, 2013., u oružarski biznis na velika vratio tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić – omogućio kupovinu mina po fabričkim cenama i bez uplate avansa.

Ima indicija da i Zastava u poslednje vreme oružje prodaje bez naplate avansa, što je neuobičajena praksa u oružarskom biznosu, i primenjuje se jedino ako kupac ima ozbiljne bankarske garancije.

Zastava je svojevremeno oružje, bez naplate avansa, ali uz bankarske garancije, prodavala pojedinom partnerima u SAD-u.