Gubitnici i profiteri

Cena nafte nezadrživo raste – od januara 2007. kada je barel koštao oko 70 dolara, do prvih dana juna 2008, kada je za barel bilo potrebno izdvojiti 133 dolara, cena je gotovo duplirana. Preciznije, za 17 meseci cena sirove nafte uvećana je za 90 odsto u odnosu na dolar, ali je u taj skok ugrađen i pad vrednosti američke valute. U odnosu na evro, barel nafte skuplji je za oko 50 odsto. U isto vreme, u Zapadnoj Evropi cena bezolovnog benzina od 95 oktana, izražena u evrima, uvećana je za više od 30 odsto, a dizela čak za 42,42 odsto. Pri tom u ceni bezolovnog benzina od 95 oktana cena sirove nafte učestvuje s manje od 31 odsto, a u ceni dizela sa manje od 33,5 odsto. Najveći deo cene benzina čine PDV, takse i porezi (čak 60 odsto), dok u ceni dizela te stavke učestvuju sa 50 odsto.

Špekulanti

Dobri poznavaoci zbivanja na tržištu nafte za nagli skok cena optužuju i spekulante. Oni podsećaju da su se posle kraha na tržištu nekretnina u SAD, pojedini investicioni fondovi okrenuli tržištu naftom. U svakom slučaju, sadašnji skok cene sirove nafte podstakao je, kao i naftna kriza 1973. na razmišljanja o otkrivanju novih izvora nafte čija je eksploatacija, što zbog sirovih uslova (sever Kanade), što zbog velike dubine na kojoj se nalazi Severno more, isplativa samo ako je cena visoka.

I dok građani prevoznici, poljoprivrednici, ribari trpe posledice naglog skoka cene nafte, predstavnici naftnih kompanija zadovoljno trljaju ruke. Zanimljiv je podatak da je i prethodne tri godine pet najvećih kompanija isplatilo svojim akcionarima 150 milijardi dividendi, dok je najveća francuska naftna kompanija – Total, prošle godine isplatila 13,2 milijardi evra. Pod pritiskom javnosti Total je uputio državi ček na 102 miliona evra (ostale kompanije izdvojile su 15 miliona evra, ali to su beznačajna sredstva u odnosu na njihovu dodatnu zaradu usled skoka cene sirove nafte. Ova sredstva treba da omoguće da siromašne porodice, koje ne plaćaju porez na prihod, a koje se greju na naftu, dobiju povlasticu prilikom kupovine nafte za grejanje.
Osim naftnih kompanija i državni budžet je na dobitku zbog skoka cene nafte, s obzirom na to da je za tri meseca inkasirao dodatni prihod od oko 150 milijardi evra. Uprkos tome, država odbija da udovolji sve glasnijim zahtevima i ograniči porez, akcize i takse nezavisno od povećanja cene goriva. Dok u Francuskoj i Italiji litar bezolovnog benzina od 95 oktana košta oko 1,5 evra, u Sloveniji se cena tog benzina kreće oko 1,13 evra i to je najniža cena u regionu. Sarkozijeva administracija, očigledno, nije spremna da smanji porez, akcize, takse na naftu, uprkos upozorenjima da to podstiče inflaciju.
Eksperti se prosto utrkuju u predviđanjima, kao da učestvuju na nekoj aukciji, koliku će cenu dostići barel. Pritom se konstatuje da je tržište fosilnih goriva, posebno nafte, pod velikim uticajem političkih prilika u svetu. Rat u Iraku, rizik od izbijanja oružanih sukoba sa Iranom, a obnavljanje građanskog rata u Libanu, zategnuti odnosi između Venecuele i SAD, sve to utiče na cenu nafte. Ograničene količine nafte na tržištu i sve veća potražnja su takođe značajni faktori. Dok je potražnja za naftom u Evropskoj uniji i SAD ili stagnirala ili se donekle smanjila zbog sve većeg korišćenja OBNOVLJIVIH izvora energije, i sporijeg rasta nacionalnog bruto proizvoda, u zemljama poput Kine, potrebe za naftom su vrtoglavo rasle. Ilustracije radi, potrošnja Kine je 1995. godine iznosila 4,9 odsto ukupne potrošnje, da bi 2007. godine dostigla devet odsto. Osim toga, OPEK, koji drži 40 odsto svetske proizvodnje sirove nafte, da bi zaštitio visoku cenu, odbija da poveća proizvodnju.