Da li je Guglov kvantni čip pretnja bitkoinu?

Naime, prema procenama, rešavanje proračuna za koji Vilou treba manje od pet minuta, bi trenutno najbržim svetskim super-kompjuterima trebalo deset septiliona ili 10.000.000.000.000.000.000.000.000 godina (jedinica praćena sa 25 nula), što je vremenski period duži od poznate starosti univerzuma, ističu iz Gugla.

Ovo je, kako se navodi, proboj u oblasti kvantnog računarstva koji predstavlja značajan pomak ka razvoju upotrebljivog kvantnog računara velikih razmera.

Kvantni čip je posebna vrsta kompjuterskog čipa dizajnirana da koristi principe kvantne mehanike, nauke o sitnim česticama poput atoma.

Dok obični čipovi koriste bitove za obradu informacija po principu binarnog sistema (0 ili 1), kvantni čipovi i kvantni računari koriste kvantne bitove ili kjubite koji mogu biti 0 ili 1 ili oba istovremeno. Ova sposobnost omogućava kvantnim čipovima da obrađuju složene informacije i rešavaju više složenih proračuna istovremeno za mnogo kraće vremena od tradicionalnih računara.

Tradicionalni superkompjuteri, kao što je Frontier, drugi najbrži superkompjuter na svetu, koriste se za napredno modeliranje i simulacije u nauci, u oblastima poput energetike, fizike i medicine. Mada nesumnjivo moćni, superkompjuteri su velike mašine koje zahtevaju ogromne količine energije za hlađenje.

Guglovi naučnici iz istraživačkog centra u Santa Barbari uspeli su da demonstriraju značajan napredak u onome što već decenijama predstavlja izazov naučnicima kvantnog računarstva, a poznato je kao ispravljanje grešaka.

Što je kvantni računar korisniji, to ima više kjubita, koji predstavlja osnovnu mernu jedinicu kvantnog računarstva, poput bita u standardnom računarstvu.

Glavni problem ove tehnologije je taj što je sklona greškama. Što čip ima više kjubita to je sklonost greškama veća. Greške su dugo vremena bile prepreka u stvaranju moćnijih kvantnih računara.

Vilou radi koristeći superprovodljive transmon kjubite, sićušna električna kola koja manifestuju kvantno ponašanje na ekstremno niskim temperaturama. Da bi se ova osetljiva kvantna stanja održala kjubiti se hlade na temperature malo iznad apsolutne nule. Ovo smanjuje vibracije i druge smetnje koje mogu poremetiti kjubite i dovesti do grešaka u proračunima.

Na taj način, Vilou je u stanju da ispravlja greške u realnom vremenu.

Gugl vidi Vilou kao važan korak ka izgradnji kvantnog računara koji će se u praktične svrhe koristiti u oblastima farmaceutskih inovacija, energije fuzije i dizajna baterija.

Mnogi tehnološki giganti, uključujući Majkrosoft, Intel i IBM, rade na sličnoj tehnologiji kao deo agende Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u nadmetanju sa Kinom za prevlast u ovoj oblasti. SAD su kroz takozvani CHIPS Act (Chips and Science Act) uložili 174 milijardi dolara u naučna i tehnološka istraživanja koja, između ostalog, obuhvataju i razvoj kvantnog računarstva. Nasuprot njima, kineska vlada je rekla da ulaže više od 15,2 milijarde dolara u kvantna istraživanja.

Pretnja bitkoinu

Ubrzo nakon lansiranja Guglovog kvantnog čipa, diskusije su izbile u tehnološkoj i kripto zajednici gde su jedni tvrdili da bi kvantni čipovi, poput Vilou, mogli značiti potencijalni kraj bitkoina i kriptovaluta.

Ova bojazan proizilazi iz uverenja da bi kvantni napredak mogao da razbije kriptografske algoritme koji podržavaju blokčejn tehnologiju na kojoj počiva bitkoin i time ugrozi njegovu bezbednost i održivost.

U objašnjenju, stručnjaci se pozivaju na kritičnu razliku koja postoji u kvantnom računarstvu između fizičkih i logičkih kjubita. Fizički kjubiti su jedinice kvantnih informacija koje su krhke i podložne greškama, pa samim tim nisu dovoljni za pouzdana izračunavanja.

Sa druge strane, logički kjubiti su kjubiti sa ispravljenom greškom koji kombinuju više, nekad i po nekoliko hiljada, fizičkih kjubita da bi formirali jednu stabilnu računarsku jedinicu.

Ova razlika je ključna, jer se brojevi koji se navode kao potrebni za razbijanje kriptografskih algoritama odnose se na fizičke kjubite, od kojih je Vilou postigla samo 105. Za razbijanje kriptografskih algoritama biće neophodan kvantni kompjuter koji ima milione, ili čak milijarde, kjubita sa niskom stopom grešaka.

U tom smislu, biće neophodno mnogo više napretka u kvantnoj tehnologiji da bi predstavljala realnu pretnju kriptografskim sistemima.

Do tad bi sektor kriptovaluta mogao da razvije algoritme otporne na kvantnu tehnologiju.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. 

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.