Foto: Zoran SpahićOdluka preduzeća Telekom Srbija da emituje korporativne obveznice je racionalna jer za cilj ima da diversifikuje veoma visok dug bankama i drugim poveriocima, ali bi se teško realizovala da nije deo paketa mera Vlade Srbije o ublažavanju posledica pandemije, rekao je danas Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum.
„Emisija korporativnih obveznica Telekoma predstavlja racionalnu odluku kompanije sa ciljem da veoma visok dug prema bankama i drugim poveriocima diversifikuje i ako je moguće da se zaduži jeftinije nego što je cena bankarskih kredita“, rekao je Gujaničić za Betu.
Telekom je juče objavio „da su se stekli uslovi na finansijskom tržištu da Skupština akcionara donese odluku o emisiji dinarskih korporativnih obveznica sa rokom dospeća od pet godina, u iznosu od 23,5 milijardi dinara (oko 200 miliona evra) i po tržišnoj kamatnoj stopi kada su najniže“.
Gujaničić je ocenio da nije bez značaja činjenica da će obveznice biti emitovane u dinarima zbog čega donose i valutnu diversifikaciju duga.
Ta ideja bi se, kako je rekao, veoma teško realizovala da program emitovanja korporativnih obveznica nije deo paketa mera Vlade Srbije za ublažavanje ekonomskih efekata pandemije, donet u aprilu.
„Da bi pospešila likvidnost privrednih učesnika, pre svega velikih preduzeća, mahom onih gde država vodi glavnu reč, Vlada Srbije je pojednostavila postupak emisije korporativnih obveznica u periodu od šest meseci nakon trajanja vanrednog stanja i najavila mogućnost da ih centralna banka otkupljuje na sekundarnom tržištu od investitora koji su ‘prva ruka’ u ovom poslu“, rekao je Gujaničić.
Ta ideja je, prema njegovim rečima, „teorijski prekopirana iz EU gde već nekoliko godina Evropska centralna banka (ECB) otkupljuje na sekundarnom tržištu obveznice evropskih korporacija u cilju pospešivanja njihove likvidnosti i jeftinijeg zaduživanja.
Gujaničić je istakao da se pri tome prenebregava činjenica da u Srbiji ne postoji tržište korporativnih obveznica, niti korporacije, kao što je Telekom, imaju elemente korporativne organizacione forme.
Takve kompanije u Srbiji, kako je rekao, „nisu kotirane na berzi i ne poštuju principe korporativnog upravljanja, nemaju nikakav rejting kod investitora, niti polažu bilo kome račune“.
„Glavni problem centralnih banaka koje otkupljuju te obveznice, kako u Evropi, a još više u Srbiji jeste što se kompanijama diskreciono nudi jeftinije finansiranje i samim tim podriva njihova zainteresovanost za bolje poslovanje“, rekao je Gujaničić.
Dodao je da „u krajnjoj instanci uz izvestan dolazak spasioca, malo ko će se grčevito boriti za opstanak sopstvenim snagama“.
Zbog toga, kako je rekao, centralna banka u Srbiji veoma lako može dospeti u situaciju da ima ogroman portfelj problematičnih hartija od vrednosti koje ne može da naplati prilikom njihovog dospeća.
„Ako se ovakvi poslovi Narodne banke Srbije (NBS) omasove i sprovedu u praksi, dobićemo reinkarnaciju primarne emisije, već viđene u devedesetim godinama prošlog veka“, rekao je Gujaničić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
