Gujaničić: Nizak prinos na evroobveznice Srbije posledica pogodnog investicionog ambijenta

„Trenutno su prinosi u svim boljestojećim privredama evrozone, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Danskoj, Finskoj, negativni, odnosno njihove desetogodišnje obveznice se prodaju uz negativnu kamatu“, rekao je Gujaničić za Betu komentarišući jučerašnji prodaju evroobveznica Srbije.

Dodao je da to znači da investitori plaćaju obveznice skuplje nego što je njihov očekivani priliv kada posle deset godina obveznice dospeju na naplatu.

Država Srbija prodala je juče na međunarodnom tržištu kapitala evroobveznice u vrednosti jedne milijarde evra po stopi prinosa od 1,920 odsto i kuponskoj stopi od 1,65 odsto sa rokom dospeća od 12 godina.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je da je postignut izvanredan uspeh i da je potražnja bila vredna 3,5 milijardi evra, a da će novac biti iskorišćen za vraćanje nekih starih skupih dugova i naveo da u septembru dospeva 700 miliona dolara duga čija je kamatna stopa 7,25 odsto.

Gujaničić je rekao da je paradoks sa negativnim kamatama na finansijskom tržištu posledica ektremno niskih kamata glavnih svetskih centralnih banaka i njihovih monetarnih intervencija koje s manjim prekidima traju još od svetske finansijske krize 2008-2009. godine.

„Stoga je logično da obveznice države Srbije imaju solidnu tražnju jer nude kakav-takav prinos, premda su sa znatno višim rizikom“, rekao je Gujaničić.

Dodao je da Srbija iz „ovakve situacije na globalnom tržištu ostvaruje priličnu kolateralnu korist jer ubira plodove tog „medenog meseca“ i sada se zadužuje neuporedivo jeftinije nego što je to bio slučaj pre sedam-osam godina.

Istakao je da pri tome treba imati na umu da je dug Srbije uglavnom u rukama stranaca jer se evroobveznice prodaju na inostranom tržištu kao i da emisije dužničkih hartija koje se emituju na domaćem tržištu uglavnom dospevaju u ruke stranaca ili domaćih banaka koje su mahom osnovane stranim kapitalom.

„S druge strane, imamo rekordne nivoe štednje građana koje tavore bez oročenja ili sa minornim kamatama po bankama, a da se nije uspelo stvoriti domaće finansijsko tržište na kojem bi domaća privreda i građani aktivno učestvovali na obostranu korist“, rekao je Gujaničić.

On je rekao da činjenica da, i u istorijski najboljim uslovima po zajmoprimce, Srbija plaća mnogo višu kamatu od uporedivih zemalja, i da je javni dug mahom denominovan u stranoj valuti i u vlasništvu stranaca, upućuje na to da se mora biti mnogo oprezniji prilikom zaduživanja, naročito zbog toga što domaća privreda i dalje ima ogromne strukturne slabosti.