Gujaničić: Nova regulativa teško da će podstaći razvoj Beogradske berze

On je u autorskom tekstu za mesečnik „Biznis i finansije“ naveo da je domaće tržište kapitala svoje „zlatno doba“ zabeležilo u ranoj fazi tranzicije.

„Tada su ubrzana privatizacija i pozitivna globalna privredna konjuktura omogućili veliku ekspanziju tržišta, čiji su se prometi na godišnjem nivou merili milijardama evra. To naravno ne znači da je tržište bilo postavljeno na zdrave osnove, niti da su uspešno sklapane neophodne kockice u mozaiku berzanskog poslovanja kakvo postoji u uređenim privredama. Jednostavno, obilje kapitala prikrilo je sve anomalije mladog i nabujalog tržišta, koje su potpuno ogoljene u potonjim godinama svetske ekonomske krize, a ništa se nije promenilo ni do današnjih dana“, ukazao je Gujaničić.

Za efikasno tržište kapitala, kako je rekao, neophodan je konsenzus kreatora ekonomske politike koji je nesporan u tržišnim privredama, u kojima je stvaranje berze pratilo nastajanje privrednog sistema.

„U tranzicionim privredama koje prelaze sa netržišnog načina privređivanja, ovaj konsenzus je mnogo teže uspostaviti. U prvom redu zato što zavisi od volje političara i novopečenih privrednika, čiji uspeh je u velikoj meri zavisio od veza sa spomenutom politikom. Tako u većini tranzicionih ekonomija, sa nekoliko časnih izuzetaka, berza nije ni imala bilo kakve šanse za razvoj, jer u začaranom krugu dominantnih političkih i privrednih elita nije bilo mesta za nekakvo tržište jednakih, u kojem bi bila uspostavljena jasna i predvidljiva pravila“, naveo je Gujaničić.

Kako je dodao, postojanje konsenzusa, koji se može nazvati i političkom voljom, omogućava stvaranje nezavisnih institucija neophodnih za razvoj tržišta kapitala, koje bi veoma brzo naraslo u nezaustavljivu snagu i oslonac razvoja privrede.

„Primeri poljske ili rumunske berze pokazuju da nema te snage koja kasnije može osujetiti razvoj tržišta, kada se formira njegova zdrava osnova sa razgranatim i efikasnim institucijama“, istakao je Gujaničić.

Podsećajući da su razvoj domaćeg tržišta kapitala i sam proces tranzicije otpočeli kasnije, sa mogućnošću da se izbegnu sve zamke u koje je zapadala većina istočnoevropskih privreda, on je ocenio da ova činjenica nije ni najmanje predupredila sunovrat projekta berzanskog poslovanja.

„Formiranje institucija tržišta kapitala kasnilo je taman onoliko koliko je bilo potrebno, pre svega domaćim kapitalistima da sprovedu reprivatizaciju kompanija na Beogradskoj berzi, po znatno nižoj ceni nego da je postojao scenario za afirmisanje akcionarstva i berzanskog poslovanja. To je bio savršen uvod u formiranje aktuelne strukture ovdašnje privrede, u kojoj dominiraju državna preduzeća sa lošim korporativnim upravljanjem, domaći privatni biznisi narasli u velikoj meri usled nepostojanja institucija i strane kompanije privučene izdašnim državnim subvencijama“, naveo je Gujaničić.

U ovakvoj konstelaciji snaga, kako je dodao, nijedna od ovih grupacija nema bilo kakav interes da se razvija berza, prikuplja kapital i shodno tome otvaraju poslovne knjige.

„Poslovi pod kontrolom države (političara), dovijaju se na razne načine ne bi li uopšte izbegli samo pojavljivanje na berzi, čak i ako su u vlasničkoj strukturi masovno zastupljeni građani. Tako, s vremena na vreme, dolazimo do grotesknih scena da direktori ovih firmi slavodobitno licitiraju sa milijardama evra u vrednosti ovih kompanija, a da se pritom godinama ne dozvoljava trgovanje njihovim akcijama“, naveo je Gujanićić.

Viđeniji domaći kapitalisti, iako su veoma često posezali za reklamom u vidu najava o skorom izlasku na berzu, po njegovim rečima, nikada nisu načinili nijedan odlučniji korak da se ovaj proces zaista i dogodi.

„Jasno je, glavni razlozi su način funkcionisanja ovih sistema i nespremnost njihovih osnivača da se suoče sa osnovnim principima berzanskog poslovanja – transparentnošću i polaganjem računa“, smatra Gujaničić.

Strane kompanije, kako je dodao, privučene bogatim državnim subvencijama, na sav glas hvale ovdašnji poslovni ambijent s obzirom da nema mnogo mesta, barem ne u Evropi, gde se telefonskim pozivom mogu rešiti svi problemi u poslovanju.

Strategija za razvoj domaćeg tržišta kapitala, po oceni Gujaničića, nije uspela da identifikuje osnovne uzroke aktuelnog stanja domaćeg tržišta kapitala, koji se tiču pre svega lošeg rada i nerazvijenosti ključnih institucija (Komisija za hartija od vrednosti, pravosuđe…) i s tim u vezi slabe zaštite prava manjinskih akcionara, a izostali su konkretni predlozi kako bi ove institucije mogle postati efikasnije i kvalitetnije i time, barem malo, „raskrčile put povratku poverenja na tržište koje je odavno izgubljeno“.